Četvrtkom u 9: Transplantacija organa i čin za novi život

Željka Bojić, mlada žena koja dve godine čeka transplantaciju jetre, predstavlja lice svih onih koji se bore za novu šansu u životu. Njena svakodnevica je ispunjena neizvesnošću, oscilacijama u zdravstvenom stanju i nadom da će uskoro dobiti poziv koji će joj promeniti život.

"Ja sam danas ovde ne samo zbog sebe, već zbog svih 2.000 ljudi koji čekaju transplantaciju. Nažalost, svakoga dana neko novi se dodaje na tu listu. Kao društvo, moramo mnogo više da radimo i da podižemo svest o značaju donacije organa", kaže Bojićeva, koja je ujedno i aktivna članica udruženja "Zajedno za novi život".

Ističe da je kroz rad u udruženju shvatila koliko je važno govoriti o ovoj temi i podizati svest ljudi o tome da donorstvo znači spasavanje života.

"Mi koji čekamo organe nismo ništa drugačiji od ostalih. Jedina razlika je u tome što naše zdravstveno stanje može naglo da se pogorša, a onda sve zavisi od brze akcije i dostupnosti organa", smatra sagovornica.

Mali koraci, veliki uspesi

Podaci su ohrabrujući – u poslednjih desetak dana u Srbiji je obavljeno 15 transplantacija – srca, jetre, bubrega i rožnjača. Tri porodice donora pokazale su izuzetnu humanost u najtežim trenucima, odlučivši da njihovi najmiliji nastave da žive kroz druge.

Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" dr Milovan Bojić sa velikim ponosom ističe uspeh svoje ustanove.

"Treća transplantacija srca ove godine, nakon višedecenijske pauze, vratila je 'Dedinje' u red centara koji se bave ovim zahtevnim procedurama. Naši pacijenti dobijaju istu uslugu kao i u najboljim svetskim centrima – bilo da je reč o Hjustonu, Hanoveru ili Pittsburgu", naglašava Bojić.

Tvrdi da je ključ za napredak u organizaciji sistema i poverenju u institucije.

"Ovo je uspeh sistema, ali i podsetnik da je transplantacija najhumaniji vid medicine. Ona odražava društvenu empatiju i solidarnost", primećuje Bojić.

Izazovi i rešenja

Kardiohirurg Univerzitetskog kliničkog centra Srbije dr Miloš Matković, koji je učestvovao u brojnim transplantacijama, ističe važnost edukacije i saradnje između ustanova.

"Svaka transplantacija je izazov, ali kvalitet usluge koji pacijenti dobijaju je na nivou svetskih standarda. Ovaj program nam omogućava da spasavamo živote i podižemo nivo medicinskih usluga u Srbiji", napominje Matković.

Anesteziolog i koordinator za transplantaciju Urgentnog centra dr Saša Knežević objašnjava da se problem nalazi u nedovoljnoj informisanosti i odbijanju porodica da daju saglasnost za donaciju organa.

"Od početka godine imali smo devet donora, ali je čak 20 porodica odbilo da da saglasnost. To je veliki poraz za sve nas, jer svaki donor može spasiti više života", sumira Knežević.

Knežević zaključuje da je transplantacija više od medicinskog procesa – ona je odraz humanosti čitavog društva.

"Moramo raditi na podizanju svesti, jer svaki donirani organ znači nadu za nekoga ko više nema vremena", kaže Knežević.

Celu emisiju Četvrtkom u 21 možete pogledati u video zapisu na početku teksta...