У Британији рођена прва беба из трансплантиране материце од преминуле донорке

Бел је једна од око 5.000 жена у Великој Британији погођених стањем које се зове МРКХ синдром, што значи да је рођена без материце и нема менструацију, али има нормалне јајнике.

Са 16 година, речено јој је да неће моћи да носи своје дете.

Да би имали бебу, једина опција за пар била је да се надају трансплантацији материце или да се одлуче за сурогат мајчинство.

Када је добила телефонски позив у којем је речено да је материца донирана и да је трансплантација могућа, Бел се сећа да је била „у потпуном шоку“ и „заиста узбуђена“.

Али је такође била веома свесна „невероватног дара“ породице донора, који би јој омогућио да носи и роди своје дете.
„Сваког дана мислим на своју донорку и њену породицу и молим се да пронађу мало мира знајући да ми је њихова ћерка дала највећи дар: дар живота“, рекла је Бел, истовремено додајући неизмерну захвалност медицинским тимовима у Оксфорду и Лондону који су подржали целу операцију.

Хирурзи који су учествовали у порођају рекли су да је порођај био „прекретница“ која би могла дати наду многим женама са сличном дијагнозом.

„Део ње ће живети заувек“

Белина операција трансплантације материце трајала је 10 сати и обављена је у болници Черчил у Оксфорду у јуну 2024. године, пре него што је пар неколико месеци касније примио вантелесну оплодњу – а затим и трансфер ембриона – у клиници за плодност Листер у Лондону.

Када се Хуго родио, Бел је рекла: „Једноставно, то је било право чудо“.

„Сећам се да сам се пробудила ујутру и видела његово мало лице и осећала сам се као да треба да се пробудим из сна.
Било је једноставно невероватно.“

Белина успешна трансплантација материце од преминулог донора је само једна од 10 таквих трансплантација које се спроводе у оквиру клиничког истраживања у Великој Британији. Три су већ спроведене, али ово је прва рођена беба.

Нада за жене рођене без материце

Почетком 2025. године, беба Ејми је рођена кроз прву трансплантацију материце од живе донорке у Великој Британији. Њена мајка је примила материцу своје старије сестре, која је већ имала двоје деце, у јануару 2023. 

Планирано је још пет трансплантација материце од блиских живих рођака у Великој Британији.

Ејми је рођена у истој лондонској болници као и Хуго. Медицински тим који стоји иза оба порођаја припремао се за ове интервенције дуги низ година.

Консултант гинеколог, проф. Ричард Смит, из Империјал колеџ здравствене заштите НХС Траст, почео је да истражује трансплантацију материце пре више од 25 година и био је присутан на Хуговом рођењу. Рекао је да је „огроман тим људи“ био укључен у процес - од операције трансплантације до преноса ембриона и самог порођаја.

Бел и њен партнер Стив Пауел су изразили захвалност проф. Смиту, који је такође основао добротворну организацију Womb Transplant UK, тако што су сину дали средње име Ричард.

Уколико се одлуче за друго дете, после тога ће Бели бити уклоњена трансплантирана материца, како би је поштедели доживотног узимања јаких лекова који спречавају имуни систем тела да нападне трансплантирани орган.

Родитељи донорке поносни

Хирург за трансплантацију и вођа заједничког тима др Изабел Кирога наводи да је „одушевљена“ Хуговим рођењем и сматра га продором у трансплантацији органа у Великој Британији.

„Веома мало беба је рођено у Европи као резултат тога што су њихове мајке добиле материцу од преминулог донора“, напомиње др Кирога.

„Наше испитивање покушава да открије да ли би овај поступак могао да постане одобрен и редован третман за неке од све већег броја жена у репродуктивном добу које немају одрживу материцу.“

Беба рођена након трансплантације материце од преминулог донора нема никакве генетске везе са донором.

Више од 100 операција трансплантације материце је извршено широм света и као резултат тога рођено је више од 70 здравих беба.

Донирање материце за трансплантацију није као донирање других органа, попут бубрега или срца – дозвољено је само на посебан захтев породицама потенцијалних донора који су већ пристали да донирају органе свог рођака.

У Великој Британији, осим ако неко изричито захтева изузеће од донирања својих органа, претпоставља се да пристајете да будете донор органа када умрете.

Родитељи донорке, који су желели да остану анонимни, рекли су да осећају „огроман понос“ због наслеђа које је оставила њихова ћерка. Донирала је још пет органа које су добиле четири особе.

„Кроз донирање органа, она је другим породицама дала драгоцени дар времена, наде, исцељења, а сада и живота“, рекла је њена породица.