Požari, suše i poplave – kako da postanemo otporniji na posledice klimatskih promena

Vrelo sušno leto sa više toplotnih talasa i mnogo požara i nedavne nepogode i poplave u Evropi i regionu, upozorenje su i za Srbiju da bude pripremljena na takve događaje.

Klimatolog i profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Ana Vuković Vimić ističe da region jeste više pogođen nepovoljnim uticajima, a naročito sušama, toplotnim talasima i bujičnim poplavama.

"Za sada nismo pripremljeni na dolazeće rastuće klimatske opasnosti zato što još uvek sistemski nismo sproveli mere prilagođavanja na klimatske promene", kaže Ana Vuković Vimić.

Šteta od suša i poplava u Srbiji u poslednje dve decenije veća je od sedam milijardi evra.

Kako bi se u budućnosti zaštitili od toplotnih talasa, suša, požara, intenzivnih padavina, poplava, klizišta i odrona – neophodne su mere poput izgradnje i očuvanja nasipa, pošumljavanja, kao i kvalitetnije gradnje.

Žarko Petrović iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) naglašava da se ne može štititi samo infrastruktura.

"Nego i upravljanje, te investiranje u smanjenje rizika. Pre svega, u razumevanje tog rizika, i naravno, u obnovi koja se dobro sprovede da bi se taj rizik u budućnosti smanjio", ukazuje Petrović.

Ključ u preventivi

Pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije imaju sve više posla. U 2024. godini imali su 330 intervencija usled obilnih padavina i izlivanja reka – gasili su više od 17.000 šumskih i drugih požara na otvorenom, a stigli su i da pomognu zemljama u regionu.

Pomoćnik načelnika Sektora za vanredne situacije MUP-a Ivan Baras smatra da je preventiva nešto na šta konstantno ukazuju.

"To uvek stavljamo na prvo mesto. Ako je preventiva dobro odrađena, mi ćemo imati manje intervencija i manji broj događaja", ističe Baras.

Prema podacima Unicefa, milijardu dece u svetu trenutno je ugroženo katastrofama koje se događaju zbog klimatskih promena. MUP Srbije sprovodi edukativni program u školama pod nazivom "Osnovi bezbednosti dece".

"To je nešto što našoj deci daje osnovno znanje – da oni mogu da nauče šta je opasnost, shvate koliko to može biti opasno i kako da reaguju u slučaju takvih opasnosti. Da spasu sebe, a i svoje najbliže", navodi Baras.

Krajem 2023. godine Vlada Srbije usvojila je Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u kome se procenjuje da će posledice klimatskih promena srpsku ekonomiju koštati pet odsto BDP-a do 2040. godine, odnosno, 58 milijardi dolara.