Најдужи топлотни талас и рекордни 22. јул: Домино-ефекат врелина у свим сферама друштва

Током јула екстремне врућине погодиле су стотине милиона људи, а најтоплији дан на планети од како се мери температура био је 22. јул, подаци су Светске метеоролошке организације. Климатолози сада трагају за разлозима који су допринели таквом времену.

Домино-ефекат јулске врелине осетио се у свим сферама друштва широм планете, угрозио је здравље људи и распламсао пожаре.

Најдужи топлотни талас у историји мерења у Србији учинио је да је претходни месец најтоплији од 1951. са средњом месечном температуром вишом 3,3 степена у односу на просек 1991-2020, подаци су Хидрометеоролошког завода Србије.

У 15 градова забележен је највећи број тропских ноћи од како се мери температура. Најтолије јутро било је у Вршцу 14. јула када су у пет сати измерена 31,2 степена.

Генерални секретар УН-а упозорава да Земља постаје све топлија и опаснија за све и свуда, и позива на хитну акцију против екстремне врућине тако што би се поспешила рана упозорења и акциони планови о топлоти и здрављу.

„Недавне процене које су израдили СМО и Светска здравствена организација показују да глобално повећање система упозорења на топлоту само у 57 земаља има потенцијал да спаси око 98.000 живота годишње. Ово је један од приоритета иницијативе раних упозорења за све“, рекла је Селест Сауло, генерална секретарка СМО.

Иако природна климатска варијабилност може да игра улогу, тако велике температурне аномалије су необичне. Према Коперникус служби за климатске промене, један од фактора који су допринели обарању рекорда биле су температуре много изнад просечних у великим деловима Антарктика, са аномалијама од више од 10 степени изнад просека, и натпросечних температура у деловима Јужног океана.

Ипак само прилагођавање клими није довољно. Важно је решити основни узрок и још снажније предузиети мере за смањење рекордних нивоа емисије гасова стаклене баште који су последица човекове активности.