Opasan trenutak nepažnje, vozi se brže od dozvoljenog – kako deca, a kako vozači vide kolovoz

Zvonilo je za kraj nastave, a napolju je mrak, pada kiša. Mnogi mališani još su mnogo niži od vozila koja, iako su propisno parkirana, zaklanjaju pogled vozačima.

Iako je zona škole propisno obeležena, sa zaštitnom ogradom, reflektorom, ležećim policajcem i pešačkim prelazom, ovuda se vozi brže nego što je dozvoljeno.

"Decu učimo da se dva do tri puta gleda na pešačkom, ali očigledno je i da i ljudi moraju da paze kada je kiša", kaže otac deteta.

U zoni škole, brzina je ograničena na 30 kilometara na čas.

"Velika zabluda je da vozilo koči u mestu. Pri brzini od 30 kilometara na čas nam treba, pričamo o prosečnom vozilu, devet do 10 metara, što uopšte nije malo. Zavisi veoma od vremenskih prilika. Kada je kiša, kolovoz je klizav, nije kao leti, naročito u zimskim uslovima. Zaustavni put je znatno duži", ističe Mirko Koković iz Agencije za bezbednost saobraćaja.

Trenutak nepažnje

Čuvena rečenica da prvo pogledaš levo pa desno, koju govore odrasli, lako se zaboravi, a dovoljan je trenutak nepažnje, kapuljača koja zaklanja vidik, ispuštena flašica sa vodom ili mobilni telefon koji baš tad zvoni.

"Čak i kada dostignemo da deca vode računa kako prelaze ulicu, da ne prelaze na crveno svetlo, opet moramo uzeti u obzir da, naročito u poslednje vreme, imamo nesavesne vozače, pod dejstvom alkohola i koji koriste psihoaktivne supstance u toku vožnje. To su stvari koje ne zavise od nas", ukazuje Koković.

Od početka ove godine u Srbiji je u saobraćaju stradalo osmoro dece, a poslednjih nekoliko dana samo u Beogradu dvoje mališana je teško povređeno na pešačkim prelazima.