Ekonomsko nasilje u Srbiji: Žene se muževima pravdaju i pokazuju račune posle kupovine

Internet istraživanje o "Finansijskoj nezavisnosti mama u Srbiji" je pokazalo da je ekonomsko nasilje, koje predstavlja jednu vrstu psihičkog nasilja, prisutno u srpskim porodicama. Zabrinjavajući su podaci da svakoj desetoj mami partner ograničava pristup novcu, dok 14,2 odsto partnera, odnosno muževa, smatra da ima pravo da svojim suprugama određuje koliko im je novca "dovoljno". Jovana Ružičić iz Centra za mame, nevladine organizacije koja je sprovela istraživanje, kaže za RTS da nije tako lako izaći iz tog odnosa i da se ekonomsko nasilje ne završava kada se brak završi.

Jovana Ružičić je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a izjavila da jedna od stvari koje je istraživanje pokazalo ta da partneri donose više zajedničkih odluka kada je reč o velikim kupovinama, a mame čak tri puta više odluka kako će se raspodeliti finansije u malim kupovinama - samoposluga, deci garderoba...

"To nas dovodi u situaciju da puno očeva nema pojma koliko stvari koštaju. Preko 700 žena nam je ostavilo komentare da muževima moraju da pokazuju račune, koliko su šta platile, jer oni ne veruju da je ona potrošile sve te pare. To je ponižavajuće i nasilje", navodi Ružičićeva.

Istraživanje je, dodaje, pokazalo da nije tako lako izaći iz tog odnosa i da se ekonomsko nasilje ne završava kada se brak završi.

"Kod alimentacije, 40 i nešto posto očeva je ne plaća ili ne plaća redovno. Jedna žena koja nam je pisala, ima troje dece, jer je alimentacija po detetu 2.000 dinara. Ona je na sudu morala da se pravda zašto radi još jedan posao. Kako da preživite sa 6.000 dinara i troje dece", upitala je Ružičićeva.

Ističe da nije znala da su statistike toliko loše za samohrane mame.

"Ono što je pokazalo istraživanje je da žena koja je ekonomski nezavisna i koja ravnopravno donosi odluke kako će se raspoređivati novac u zajednici je visoko obrazovana, živi u gradu i ima jedno dete. Žene koje su nezaposlene i koje ne rade i žive u manjim sredinama i imaju više dece su one koje manje učestvuju", napominje Ružičićeva.

Ističe da iz ekonomskog nasilja nije lako izaći.

"Koliko porodica u Srbiji koja ima decu može da živi od jedne plate. Kako ta jedna mama da izađe iz tog kruga - ne zna gde će da ostavi decu, jer ako je nezaposlena ne može da dobije mesto u vrtiću, kako da onda nađe posao. To je jedan krug iz kog je teško izaći", ukazuje Ružičićeva.

Sedamnaest odsto mama se ne oseća bezbedno pored partnera

Posebno je, kaže, alarmantna činjenica da se 17 odsto mama ne oseća bezbedno pored svojih partnera.

"Nije to samo jedna stvar kroz koju ta žena prolazi. To je jedan začarani krug, da partner sakriva prihode od nje, da ne plaća alimentaciju, da joj govori šta ona zna sa novcem. Pokazalo se da žene koje trpe jedan vid nasilja - pet odsto žena je moralo da proda dragocenosti jer ju je partner naterao", dodaje Ružičićeva.

Kaže da najugroženijih žena nema mnogo u ovom istraživanju, možda 10 do 15 posto.

"Ovo internet istraživanje je popunilo skoro 2.500 žena, ali one su vrlo visoko obrazovane, nisu srpski prosek. Samo moram da se pitam kakva bi bila situacija gde bismo pravili neki presek gde bi ušle sve", navodi Ružičićeva.

Prema njenim rečima ekonomsko nasilje, sa sitnim komentarima tipa šta ti znaš o novcu, gde si potrošila sve te pare, govori ženama da one ne znaju sa novcem.

"Za Srbiju ne postoje nikakvi podaci sem ovih i želimo da ovim načnemo jedan širi razgovor da se te brojke promene", zaključila je Ružičićeva.