Beogradski urbanistički čvor, stanari i vile u "kandžama" investitora

Od urušavanja objekata u Dubljanskoj ulici prošlo je 14 godina. Od rušenja u Vidovdanskoj nešto više od godinu dana. Razlozi su isti - investitori nisu propisno obezbedili temeljne jame, što je izazvalo urušavanje objekata na susednim placevima.

I tu prestaju sličnosti jer, one koji su živeli u Vidovdanskoj, Grad je zbrinuo, dok ne bude sagrađena nova zgrada. Staniri iz ove ulice nisu želeli pred kamere, ali su nam rekli da su zadovoljni jer će dobiti nove stanove.

Stanari u Dubljanskoj, nažalost, i posle 14 godina ne naziru kraj problema jer sudski postupak nikako da se okonča. Ni presuda suda u Strazburu, da im zbog toga što suđenje nije završeno, Grad isplati po tri i po hiljade evra, nije ubrzala postupak.

Neki od oštećenih su u međuvremenu preminuli, neki otišli da žive na selu, a porodica Čulić već 12 godina plaća kiriju jer im je inspekcija zabranila da borave u oštećenom objektu.

"Mi smo podstanari koji sami snosimo troškove što nam teško pada, pošto je ljudima u Vidovdanskoj odmah obezbeđen smeštaj, a desilo se isto što i ovde. Ovde se niko ne pojavljuje. Ne znamo da li investitor ili Glad nešto planira, a ako se ovako nastavi u opasnosti je i još zgrada", kaže Nives Čulić. 

Temeljna jama je samo zatrpana, nije sanirana, tako da se naginje i četvorospratnica pored, kažu stanari koji su se obratili i novom gradonačelniku.

Poslednji odgovor od građevinske inspekcije dobili su u julu, u kome se navodi da, s obzirom na to da se radovi ne izvode već duže i da se situacija na terenu nije promenila, inspektor nema činjenični i pravni osnov za nalaganje drugih mera.

"Nažalost mi smo takav odgovor dobili 2008. godine od građevinskog inspektora, dva meseca posle odgovora došlo je do urušavanja, da bi se u krivičnom postupku tvrdilo da inspektor nije ni izlazio na lice mesta", kaže Čulićeva. 

Stanari su nudili Gradu vansudsku nagodbu, ali to nije prihvaćeno. Za nadležne je najjednostavnije da sačekaju sudsku presudu.

Onima koji deceniju i po žive van svojih domova, bez sredstava da sagrade ili kupe drugi, to je prava večnost, pogotovo što niko ne može ni da pretpostavi kada će se sudski spor završiti.

Kako je Grad reagovao

Gradski urbanista Marko Stojčić kaže da je razlika između prvog i drugog slučaja što je u drugom Grad odmah reagovao.

"Grad, odnosno država u ovom slučaju nema nikakve obaveze, već je dobra volja, odnosno odgovornost upravljanja gradom da priskočite svojim građanima u pomoć i da dođete do nekog rešenja, kao što je i u slučaju Vidovdanske Grad odmah priskočio u pomoć i problem je rešen", naveo je Stojčić.

Komentarišući, Dubljansku, kaže da Grad tada nije reagovao, to je otišlo u sudski postupak, još se nije završio.

"Ja sam istraživao, ipak postoji presuda u kojoj investitor, koji ne znam da li je izašao iz zatvora isplatio štetu. E sad ne znam da li se to desilo. Teško da mi sada posle 14 godina retroaktivno uskočimo u pomoć kada je sudski proces završen", istakao je Stojčić.

Govoreći o tome da li stanovnici imaju opradvan strah da će umesto vila nići zgrade, Stojčić kaže da je veoma malo zaštićeno između 1960. i 1990. godine, a onda do 2017. godine imamo 27 godina kada ništa nije zaštićeno.

"To je period kada je važila prethodna zaštita, koja podrazumeva da se gradu, odnosno državi daje neki period da uradi elaborate i zaštiti kulturno-istorijske celine. To se nije desilo sve do 2015. godine. Niko nije radio na tome dve i po decenije. Moram da pomenem moju koleginicu Oliveru Vučković koja je na čelu Zavoda za zaštitu spomenika grada koja je kako je stupila na to radno mesto krenula da radi sve ono što nije urađeno decenijama pre nje", naglasio je.

Rušenje zaštićenog objekta je krivično delo 

Prema njegovim rečima, ako se poruši nešto što je zaštićeno to je krivično delo, krivična odgovornost.

U Topolskoj 19 pored detaljnih propisa koji je izdao Zavod za zaštitu spomenika investitor je preko noći uništio vilu.

"Sve su to pravni postupci koji su u toku. Siguran sam da epilog neće biti pozitivan po investitore", rekao je.

Imajući broj objekata koji se transformiše, ovo je mali procenat, kaže i dodaje da se to događalo i u Budimpešti i u Beču i u Parizu.

Odgovarajući na pitanje da li je moguće da se zbog prevelike izgradnje objekata može ugroziti vodovodna i kanalizaciona mreža, Stojčić kaže da se to ne događa tamo gde je planska izgradnja jer ako inspekcija ne utvrdi da je infrastruktura za vodovod i kanalizaciju objekat neće dobiti građevinsku dozvolu.

Na konstataciju da se iz tog razloga Beograd potopi pri većem pljusku, Stojčić objašnjava da su kišna i fekalna kanalizacija dva odvojena sistema i da je problem što se klima promenila.

Ako se govori o izlivanju fekalne kanalizacije, kaže da je u 99 odsto slučajeva kriva nelegalna gradnja.