Šta su "pluća" Beograda – koliko prestonica ima zelenih površina

Oko 25.000 hektara šume ima u Beogradu, a to obuhvata i javne parkove, ali samo one koje su u evidenciji, odnosno državne – to su poslednji zvanični podaci. Stručnjaci kažu za naš glavni grad nedovoljno.

U poslednjih pet godina površina pod drvećem povećana je za jedan procenat, a da bi se dostigla željena brojka neophodna je cela decenija.

"Plan grada je da se taj procenat za deset godina popne za 25 odsto, što je ohrabujuće i ambiciozno", kaže Zvonko Baković iz JP "Srbijašume".

Gradske, prigradske, šume uz vodotokove i kanale, sve utiču na kvalitet vazduha u prestonici. Stablo pitomog kestena, staro 30 godina, apsorbuje oko 80 tona prašine i štetnih čestica godišnje.

"Sa povećanjem starosti drveta, ako se ono pravilno neguje, rastu i njegove opšte korisne funkcije", objašnjava Baković.

Zbog svega toga protiv seče šume u Košutnjaku pobunili su se i građani. Zato je gradska komisija donela rešenje koje podrazumeva da sečenje šume na Košutnjaku neće biti usvojeno.

"Nećemo dozvoliti sečenje šume u Košutnjaku, nećemo usvojiti nijednu odluku koja podrazumeva raskrčivanje šume", poručuje Marko Stojčić, gradski urbanista.

Beograd nije jedini grad koji nema dovoljno pogodnih površina za pošumljavanje. U Milanu je čuveni arhitekta na dve zgrade zasadio više od 700 stabala, a Pariz će do 2024. godine uložiti 72 miliona evra za sređivanje centralnog dela grada.

Ciriška studija, urađena pre dve godine, pokazuje da bi ako se ovakav trend nastavi temperatura u gradovima do 2050. godine mogla da poraste za 4,7 stepeni. Prethodne zime Beograd je nekoliko puta bio najzagađeniji grad u svetu. Kvalitet vazduha je uvek bio bolji u zelenim zonama. 

"U sredinama gde su izduvni gasovi od automobila biljke prerađuju godišnje i preko 60 kilograma polutanata koje imamo u toku zagađenja jedne urbane sredine", navodi Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine.

Drveće utiče i na smanjenje prizemnog ozona, koji je izuzetno štetan za ljude. Ipak, stručnjaci upozoravaju da ne treba saditi drveće koje izaziva alergije.

"Jedan hektar kleke proizvodi 30 kilograma materije koja deluje antibakterijski", dodaje Mitrovićeva.

Da je zelenilo i te kako važno, potvrđuju i stručnjaci. Kažu da čak i žbunje i grmlje doprinosi čistijem vazduhu, a u kombinaciji sa drvećem i travama umanjuje i buku.