понедељак, 20.04.2026, 23:12 -> 15:05
Kreativni distrikt: Miloš Sofrenović
Miloš Sofrenović plesač, koreograf i multimedijalni umetnik ostavio je zanimljiv trag u svetu izvođačke umetnosti. Školovan na prestižnoj Laban akademiji u Londonu, radeći vredno i posvećeno obišao je svet, stekao nesvakidašnja iskustva i skrasio se u Beču gde sada živi i radi.
Autor:
РТС
Серијал „Креативни дистрикт", који настаје у продукцији Редакције за културу и уметност, представља једно од најамбициознијих телевизијских остварења посвећених савременим уметницима са простора Србије који данас живе и стварају широм Европе и света. Ауторка и уредница серијала је Оливера Милошевић, а основна идеја емисије јесте да се кроз интимне, визуелно раскошне и документарно прецизне портрете прикаже како настаје уметност између различитих култура, језика и идентитета. [ детаљније ]
Rođen je u Beogradu, u braku engleskinje Šile Dilon Gaj i Radoslava Sofrenovića. Mlađi je brat naše glumice Ane Sofrenović. Studirao je književnost, formirao se na Bitefu, Festu, filmovima u Jugoslovenskoj kinoteci. Prijavio se i prošao audiciju za plesnu predstavu Proces koju je inspirisana istoimenom Kafkinim delom radila Sonja Vukićević. Tako je sve počelo.
1999. godine, sa početkom bombardovanja Beograda odlazi kod rođaka u London, polaže prijemni i primaju ga na prestižnu Laban akademiju, tako počinje priprema za njegovu karijeru.
Usavršava se najpre kao plesač kod poznatih pedagoga kao što su Suzana Linke, Džonatan Barouz, saradnica Pine Bauš Kristina Kono,Vera Montero, Ko Mirobuši, Vim Vandekejbus, Akram Kan... U Antverpenu, u trupi Mess, sa članovima Kraljevskog baleta u Londonu, Flamanskog kraljevskog baleta, baleta se Novog Zelanda igra jednu od glavnih uloga u plesnoj predstavi Crni labud.
Uspeh postiže solo projektima za koje se inspiriše velikim književnim delima. Tako tokom karijere Sofrenović razvija svoje "poetsko telo" - zanimljiv konceptualni okvir u kojem se pokret odvija kao misaoni proces. Njegove predstave su pre koreografisani eseji nego plesna naracija. Svojim solo delima donosi nešto do tada neviđeno na plesnoj sceni. Za Miloša solo nije forma usamljenosti, već mogućnost neposrednog dijaloga sa publikom.
Inspirisan delima pisaca Petera Handkea, Semjuela Beketa i Virdžinije Vulf 2009.godine kreira svoj prvi samostalni rad - Solo za tri vizije u kojem dostojanstvenim, smirenim, impresivnim pokretima istražuje svoje "poetsko telo". Sve to kroz minimalizam koji odražava introspektivna stanja, dijalog između unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta realizujući neobična, duboko misaono plesno ostvareje.
Iz toga nastaje impresivna trlogija Tri godišnja doba u kojoj je središnji deo Solo za tri uma / Dijalog sa Marselom Prustom u 12 scena koji povezuje sećanje, monolog i pokret, kroz interpretaciju Prustovog dela U potrazi za izgubljenim vremenom čije citate na engleskom iz offa čita Miloševa majka Šila Sofrenović. Ona svojim glasom boji bezvremene Prustove misli i predstavi daje novi nivo značenja. Ovo delo izvodi na Dens Week Festivalu u Zagrebu, u Bitef teatru, na plesnom festivalu u Njujorku.
Trilogiju zaokružuje ostvarenjem Anatomija volje kojim nastoji da artikuliše dvosmernu vezu između muzike i pokreta, iznad nivoa reči, inspiriran nasleđem jednog od najvećih dirigenata 20. veka – Vilhelmom Furtvenglerom. Tako stvara sopstveni stil.
autor i urednik Olivera Milošević
snimatelj Milan Romanjuk
montaža Nikola Zagorac
režija Milica Mitrović
Коментари