Metamorfoze: Jelena Stokuća

Ona veruje da je kostim ogledalo karaktera, deo uloge, ali i vizuelnog identiteta predstave ili filma. Svojim kreacijama uvek prati poetiku pisca, estetiku rediteja, osobine likova, ali i svoje ideje do kojih dolazi temeljtim istraživačkim radom, promišljanjem, razradom kroz crteže i skice, odabirom materijala i realizacijom kostima. 

Za nju nema umetnosti bez zanata i zanatlija koji realizuju njene kostime. Jelenin rad ogleda se u pristupu poslu ‒ u posvećenosti, istraživanju, u svakom detalju, u verovanju da i kostim publici mnogo toga može da kaže o delu.

Diplomirala je na Odseku za Scenski kostim Fakulteta primenjene umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Milanke Berberović. Kao student asistira Biljani Dragović na predstavi Mrtve duše u režiji Dejana Mijača koji je zatim poziva da radi kostime za predstavu Leons i Lena. Nakon uspešne premijere odlazi na postdiplomske studije na Bostonski univerzitet. Tokom četiri godine boravka u Americi radi na zanimljivim projektima i stiče bogato iskustvo. Po povratku u Beograd nastavlja saradnju sa Mijačem, koji utiče na formiranje njene estetike i visokih profesionalnih standarda.

Stalni je saradnik reditelja Egona Savina i Nikite Milivojevića, ali i drugih naših značajnih reditelja.

Njena umetnička radionica ispunjena je skicama, crtežima, materijalima, krojevima, knjigama, scenarijima i dramskim tekstovima na osnovu kojih su nastajali kostimi za predstave kao što su Ravangrad, Derviš i smrt, Tartif, Ujka Vanja, Zimske bašte, Đavolijada, Perikle, Petar Pan, 39 stepenika, Harold i Mod, Palilulski roman, Demokratija, Čarli Čaplin -Svetla velegrada, Veliki Getsbi, Flešdens, Pokojnik, Magbet... To su samo neki od naslova za koje je kreirala na stotine kostima.

Za svoj rad dobila je brojne nagrade, mađu kojima je i Velika nagrada za primenjenu umetnost i dizajn.

Jelena se bavi i izradom istorijskih kostima. Rekonstruisala je odeću Nikole Tesle za muzej koju nosi njegovo ime. Na poziv direktorke Istorijskog muzeja Srbije, radi rekonstrukcije kostima iz prednemanjićkog i perioda Nemanjića, odežde od XI do XV veka, po uzoru na freske iz srpskih manastira. 

Posao kostimografa iziskuje mnoga odricanja, obrazovanje, organizovanost, mnogo rada na sebi, Istrajnost, znatiželju i zainteresovanost za dešavanja u pozorištima, muzejima, na izložbama, filmovima, serijama i na modnoj sceni. Veoma je važno biti informisan, znati šta se dešava u nauci, istoriji, biti komunikativan i spreman za timski rad...

Za kostimografa je, kaže, najvažniji taj magični trenutak kada se iz gomile materijala stvori celina koje profunkcioniše kao sadržaj predstave ili filma. Za te trenutke Jelena Stkuća stvara i u njih ulaže svoj talent i sva svoja znanja.

autor i urednik Olivera Milošević

snimatelj Vasko Vasović

montaža Miroslav Nikolov

režija Milica Mitrović