Kreativni distrikt: Dejan Suđić

Dejan je vodeće ime u svetu u ovoj oblasti. Svojim knjigama, publicističkim i profesionalnim radom ostavio neizbrisiv trag u britanskoj kulturi i stekao veliki ugled u svetu.

Rođen je u Londonu, ali je često boravio u domovini svojih roditelja, doseljenika iz Jugoslavije. Majka je radila kao predavač i prevodilac na srpsko-hrvatski jezik. Otac je bio Tanjugov dopisnik iz Londona, zatim pisac biltena za BBC World Service. Kod kuće su govorili maternjim jezikom koji Dejan danas voli, odlično razume, ali se ne usuđuje da javno govori. Dejan je završo gimnaziju u Hamersmitu, u zapadnom Londonu, a zatim arhitekturu na Univerzitetu u Edinburgu. Njegova biografija je impresivna: bio je dekan Fakulteta umetnosti, dizajna i arhitekture na Kingston univerzitetu, vanredni profesor na Kraljevskom koledžu umetnosti, umetnički direktor Venecijanskog bijenala arhitekture 2002. godine, stručni konsultant brojnih projekata na temu urbanog planiranja, dobitnik kraljevskih ordena i priznanja.

Suđić je svoju životnu strast prema dizajnu i arhitekturi mudro iskoristio filozofski promišljajući te oblasti i tako postao jedan od njihovih najuglednijijih teoretičara u svetu.

Od 2006. je direktor Muzeja dizajna u Londonu. Tokom svog mandata radikalno je primenio novu strategiju, uređivao izložbeni program koji je privukao više od tri miliona posetilaca, pokrivajući svaki aspekt dizajna, od mode do tehnologije. Lično je bio kustos prve retrospektive Zahe Hadid u Velikoj Britaniji 2007. godine, kao i izložbe o delu Stenlija Kjubrika. U isto vreme je nadgledao preseljenje Muzeja dizajna u novi prostor u londonskom kvartu Kensington. Sada je direktor emeritus ove ugledne institucije.

Dejan Suđić je 2002. prvi britanski direktor i kustos Venecijanskog bijenala arhitekture. Na izložbi objedinjenoj naslovom NEXT nastoji da nasluti arhitekturu 21. veka i predstavi istraživanja novih ideja iz celog sveta.

Pisao je za Guardian, London Review of Books, objavio brojne knjige iz oblasti arhitekture i dizajna koje obuhvataju raspon njegovih interesovanja. Prevedene su na brojne jezike i objavljene na svim kontinentima.

Na pitanje kako bi arhitektura budućnosti mogla da reši problem dobrog stanovanja odgovara da bi početna tačka za arhitekte mogla da bude: ne misija dizajniranja sveta i pravljenja velikih karijera već jednostavnost, poniznost i skromnost.

Objašnjava kako je arhitektura u 21. veku postala kult slavnih, kako je ona danas ikona, trofej, brend... definiše termin – trofejna arhitektura, a da je, u stvari, za arhitekturu važnija veza sa kulturom i korenima lokalne sredine.

Bio je pre par godina u Beogradu. Bio je radoznao - zanimalo ga je kako sada izgleda grad koji zna iz detinjstva. Dopao mu se, kaže da je iznenađujuće lep grad i prijatnije je mesto nego što je očekivao.

Primećuje i da je Beograd grad sa mnogo pametnih, bistrih i kreativnih ljudi koji čekaju svoju šansu.

autor i urednik Olivera Milošević

snimatelj Zoran Veljković SAS

montaža Milica Živanović i Tijana Todorović

režija Milica Mitrović