Metamorfoze: Vojin Ćetković

Diplomirao je glumu na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti u danas čuvenoj klasi profesora Vladimira Jeftovića. Prvi profesionalni angažman imao je u Narodnom pozorištu u Beogradu. 1996. godine postao je član Jugoslovenskog dramskog u kojem je danas jedan od vodećih glumaca.

Prema pozorištu gaji ljubav i strast, tu je proveo veliki deo života. Zbog pozorišta je, kaže, takav kakav je.

Voli što su predsave u kojima igra uvek u nekoj relaciji sa vremenom u kojem živimo, zato što misli da bez te veze sa sadašnjim trenutkom i društvom, ono ne bi imalo smisla.

Jer pozorište treba da skrene pažnju na ljudske mane, na anomalije u društvu, da nas opmene i oplemeni, da kritikuje svetska ustrojstva i ljudske slabosti, da ukaže na vrline. Pozorišna publika pamti njegove uloge u predstavama  U potpalublju, Bure baruta, Mizantrop, Zlatno runo, Prokleta Avlija,  Derviš i smrt,  Otelo, Don Žuan.

Veliku popularnost kod široke publike stiče u tv serijama Porodično blago, Ranjeni orao, Moj rođak sa sela, Tajne vinove loze, u filmovima Tango je tužna misao koja se pleše, Stršljen, Zona Zamfirova , Pljačka Trećeg rajha, Klopka, Hadersfild, Čitulja za Eskobara.

Višestruko je nagrađivan za uloge u pozorištu i na filmu.

Danas je jedan od najtraženijih glumaca.

Pozorište ističe kao svoj glumački prioritet, kao mesto gde se stvara umetnost, gde se na mudar način, u zajedništvu sa publikom razmatraju neke važne životne teme i dileme. To bi, kaže trebalo da bude i zadak serija, pa nastoji da svoje pozorišne principe primeni i u ulogama pred kamerom.

Veruje da pozorište i u vremenima velikih kriza nekako pronađe svoj put, da je dobro pozorište ono koje uvek ima ideja, zbog koje su oni koji u njemu stvaraju spremni da ulože sav svoj talenat i sve što znaju.

Nastoji da život potpuno pojednostovi, ima samo tri prioriteta  – porodicu, prirodu i pozorište. Ponekad i neku seriju ili film.

autor i urednik Olivera Milošević

snimatelj Dragoslav Bojković

montaža Jakov Pejov

režija Milica Mitrović