Trezor

Avalski toranj, fragmenti iz života i smrti - sećanje na jedan od najstarijih telekomunikacionih predajnika TVB, na Avalski toranj, koji je srušen NATO bombama 29. aprila 1999. Avalski toranj bio je visok 202,87 metara. Remek delo arhitekture, jedini toranj na svetu koji je za presek imao ravnostrani trougao, a projektovali su ga arhitekte Uglješa Bogunović i Slobodan Janjić, kao i konstruktor akademik Milan Krstić. Stotinak građevinara radilo je i zimi i leti, ugradivši više od 4.000 tona armiranog betona. Vrhunac posla bila je postavka 60 metara visoke antene teške oko 25 tona. Početkom maja 1965. godine toranj je dobio konačni izgled postavljanjem televizijske i radio antene. Naizgled "mršav" na tri noge, koje su se oslanjale na temeljne blokove ukopane 1,4 metra u stenu, toranj je odolevao naletima košave "šetajući" u prečniku i do jednog metra. Ekipa "Trezora" snimila je sećanja osoba koji su svako na svoj način bili čvrsto vezani za životnu istoriju ove građevine koja je bila i simbol Beograda i Beograđana: inž. Norbert Drajer rukovodilac predajnika na Avali; inž. Milan Krunić prvi tehničar na predajniku, dipl. inž. Boško Jovanović iz Prenosnih veza; Ljubinko Nešić iz Terminala veza, Mihajlo Vićentić odgovoran za održavanje liftova u Tornju.

- Učesnici: inž. Norbert Drajer rukovodilac predajnika na Avali, Milorad Krunić prvi tehničar na predajniku, dipl. inž. Boško Jovanović iz prenosnih veza, Ljubinko Nešić tehničar Terminala veza, Mihajlo Vićentić odgovoran za održavanje liftova u Tornju
- Saradnici Vesna Ignjatović, Diana Bošnjak, Milka Danilović; organizator Gordan Grbić, grafička obrada Nebojša Rašić; montažeri Zorica Blagojev, Dragiša Đokić; autor Bojana Andrić
- Snimano 13.03.2004, premijerno emitovano u "Trezoru" 29.04.2004, reprizirano 20.04.2005, 19.04.2007, 25.07.2008, 17.01.2020 (RTS SVET); Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić

Nova Avala - Početkom maja 2010. godine, ekipa "Trezora" posetila je posadu Emisionog objekta na Avali, prvi put se popela na novi toranj, prisustvovala montaži poslednjih uređaja prenetih iz privremenog emisionog objekta podignutog posle NATO bombardovanja 1999. kada je Avalski toranj uništen. Domaćin i vodič kroz prostorije RTS u novom Avalskom tornju bio je Čedomir Simić šef Emisionog objekta na Avali. Avalski toranj projektovan je od 1959. do 1960. godine, građen od 1961. do 1964, a otvoren 1965. godine. Toranj je, tokom NATO agresije, gađan 25. i 29. aprila 1999. i potpuno uništen. Izgradnja novog tornja počela je 2005. godine, a završena je u novembru 2009. Izvođen je bez odstupanja od prvog projekta arhitekata Uglješe Bogunovića, Slobodana Janjića i konstruktora Milana Krstića. Nekoliko dana posle naše posete počelo je i emitovanje programa RTS sa Avalskog tornja. Prethodna poseta "Trezora" Avali bila je 17. maja 2007, sa avalskim veteranima ETV Miloradom Krunićem, Petrom Lukićem i Đurom Opačićem, a domaćini su bili šef Emisionog objekta Čedomir Simić i inž. Miodrag Tomašević, pomoćnik rukovodioca PJ ETV.

- Učesnici: šef objekta Čedomir Simić, inž. Miodrag Tomašević sada u penziji, Aleksandar Đorđević tehničar Specijalističke ekipe, Milena Jekić i Bojana Andrić.
- Saradnik snimatelj Milena Jekić, urednik istraživač Vesna Ignjatović, elektronska grafika Nikola Rafajlović, montažeri Milorad Ćitić, Branislava Teodosić, autor Bojana Andrić
- Snimano 07.05.2010, premijerno emitovano u "Trezoru" 24.05.2010, reprizirano 10.06.2013, 17.01.2020 (RTS SVET); Redakcija za istoriografiju

U muzeju avalskig tornja, deo iz emisije Istorijski projekat - Avalski toranj na svom tronošcu uvek je burno živeo, od detinjstva analognog do zrelosti digitalne, a pod tronošcem čuva celu svoju prošlost. U Muzeju Emisione tehnike i veza, Dragan Mojović, zamenik direktora ETV i filozof po obrazovanju, okružen muzealijama iz istorije ETV govori o procesu digitalizacije koji je u punom zamahu na Emisionoj stanici na Avali: "Proces digitalizacije počinje sa izumevanjem mašina za računanje, a prve mašine za računanje izumeli su filozofi. Prva mašina za računanje delo je francuskog filozofa i matematičara Bleza Paskala koji je 1642. godine izumeo prvu mašinu za sabiranje i oduzimanje. Proizveo je 50 takvih mašina, prodao ih i zaradio fine pare i pomogao svog siromašnog oca. Drugu, mnogo savršeniju mašinu za računanje, izumeo je Lajbnic, veliki nemački filozof, i ona je sem dve osnovne matematičke radnje sabiranja i oduzimanja mogla i da množi i da deli, ali je mogla i da izračunava kvadratne korenove. Eto, to su počeci. Međutim, najveća revolucija u izumevanju digitalnih mašina takođe se vezuje za jednog filozofa. On se zove Džordž Bul. On je rođen u vreme kada je Miloš Obrenović u Srbiji podizao Drugi srpski ustanak, 1815. godine. Bavio se matematikom i logikom i stvorio je jednu vrstu simbolike koja je imala revolucionarni značaj uopšte u istoriji logike, istoriji filozofije. On je naime stvorio te istinosne tablice - istinito/neistinito, tačno/netačno - koje su onda neki umovi koji su bili mnogo više zaronjeni u tehniku pretvorili u drugu vrstu simbolike, a to je "0" i "1". Digitalna tehnologija koristi tu tzv. binarnu azbuku, znači pismo sa svega dva simbola. Jedan je "0", a drugi je 1. Nula znači da nema električnog signala, jedinica znači ima električnog signala i sad redosledom nula i jedinica ispisuju se sve informacije, bile grafičke, bilo tektualne, bile slikovne ili tonske, vizuelne i transportuju na elektromagnetni talas i šalju bežično od jedne do druge emisione stanice, od vašeg televizijskog studija do nekog televizora u nekoj šumi i planini. Kad već govorimo o velikanima, fiksni telefon zamenio je mobilni koji je digitalni uređaj. E sad vidite, jedan svetski naučnik govorio je da će se pojaviti jedna takva sprava. Vi znate kad su se pojavili mobilni telefoni, ali on je 1891. godine to rekao: 'Jeftina i jednostavna naprava koja će moći da se nosi u džepu, moći će da se podesi bilo gde na moru i kopnu i primaće svetske vesti ili poruke koje su joj specijalno namenjene'. Nikola Tesla, 1891. godine."

- Učesnici: dipl. filozof, generalni direktor ETV Dragan Mojović, sagovornik Bojana Andrić
- Snimatelj Goran Prokić, asistent Ivan Vasiljević, snimatelj zvuka Ivan Roganović, mikroman Miljan Grubanović, rasvetljivač Branislav Dimitrov, saradnik-snimatelj Milena Marković, organizator Dobrivoje Ilić; grafička obrada Mićun Drinčić, montažer Ljubomir Plavljanić, autor Bojana Andrić
- Snimano 11.06.2015, premijerno emitovano 17.06.2015; Redakcija za istoriografiju, urednik Dobrivoje Ilić