Rodoslavci: Drina – gde voda pamti, a vreme ćuti

U Skelanima, otkrivamo tajne rimskog municipijuma – kako su raskošni podni mozaici, stari skoro dva milenijuma, preživeli nanose vremena i šta nam govore o luksuzu na samoj granici Rimskog carstva.

Drina - teče i pamti ljude, događaje, dela

U podnožju Dikave, istražujemo zagonetne natpise uklesane u kamen. Da li su to putokazi drevnih naroda, srednjovekovni zapisi ili svedočanstva zaboravljenih kultova? Kako boju ne speru kiše i snegovi, i kako narod sela Žlijeb čita pisanu stenu?

Sve obale jedne Drine

Malo dalje, sa druge strane Tare, uzdiže se tvrđava koja prkosi vetrovima. Solotnik je grad na litici, jedna od nepristipačinijih srpskih utvrda, građen i rušen, obnavljan i napuštan kroz vekove.

Istraživači i čuvari pronađenih zapisa na obalama Drine

Iza kamene tišine zidina, naslućuje se vrelo života – Solotnik je, veruje se, nekada imao slana vrela, a sada pod njim huči Solotuša, nad njom se uzdiže novi hram – i traje vera da će ljudi u selu, čija se ognjišta osipaju, razmrsiti puteve opstanka.

Mostovi spajaju ne pitajući ko je sa druge strane

O tome, u selu Dub, na svoj način svedoči crkva brvnara. Jedna od najlepših u Srbiji, podignuta krajem 18. veka. Mala, skrivena bogomolja, ogromne moći u vremenima kada su ovim krajem jezdile tuđe vojske. A takvih je godina bilo na pretek. Čudesno delo osaćana, kao potvrda žive vere i lepote, preletelo je vekove i upisalo u nezaborav.

Svaki kamen donosi nove tragove

I kada bi se izbrisale vremenske granice, tu na obalama Drine, mogli bi se naslutiti susreti rimskih legionara, seoskih umetnika, srpskih vitezova i narodnih graditelja. Čudna skupina, okupljena oko reke moćne i zelene, koja mirno teče ka svom ušću i daruje, ne mareći ko je ko, na njenim obalama. I nad prohujalim životima opet ostaje Drina – i tragovi tih ljudi, bivših sa njenog priobalja.

Autorka Jelena Božović

Urednik emsisije: Jelena Božović

Snimatelj: Duško Perać

Montaža: Goran Damljanović