Savremenik - Njegoš: Zavetna kapela 1. deo, 10-11

Gradnju kapele na Lovćenu, koju je naznačio kao mesto svog konačnog počivališta, Njegoš je započeo 1845. Prema izveštaju okružnog kotorskog poglavara Gabrijela Ivačića, to mesto Njegoš je odabrao pod uticajem noćnih vizija, da bi kapela bila vidljiva svakome ko dolazi u Crnu Goru i da bi se svi mogli bolje uveriti u Njegoševa religijska osećanja. Međutim, usled obilnih kiša, Njegoš je najpre sahranjen u Cetinjskom manastiru, da bi njegove kosti nakon nekoliko godina bile konačno prenesene na Lovćen. Kapela je zbog vremenskih nepogoda u više navrata obnavljana, a po izbijanju Prvog svetskog rata bila je na udaru austrougarske vojske. Prilikom napada na Lovćen, pogodila ju je jedna granata, a austrougarska propaganda tada iznosi plan o njenom rušenju i podizanju mastodontskog spomenika kajzeru. Njegoševe kosti su po nalogu bečkog dvora prenesene na Cetinje, a plan o rušenju kapele je propao usled razvoja događaja na frontu i svršetka Prvog svetskog rata.

Dve godine po stvaranju nove države, mitropolit crnogorsko-primorski Gavrilo Dožić pokreće pitanje obnove kapele, a njegovu inicijativu prihvata Sveti arhijerejski sabor. Na Cetinju je osnovan Pokretački odbor za prenos Njegoševih kostiju, a Gavrilo Dožić sastavlja dokument u kome iznosi u kakvom je stanju kapela zatečena po završetku rata. U tom dokumentu on kaže da dosadašnja kapela nije upotrebljiva, ne samo zato što je obrušena, nego i stoga što su njeni temelji nedovoljno snažni da izdrže stalne munje i gromove. Kralj Aleksandar, međutim, predlaže da se umesto kapele podigne mauzolej, a pravljenje nacrta za njegovu izradu poverava hrvatskom vajaru Ivanu Meštroviću. Ta ideja nailazi na oštro protivljenje, pa se pristupa obnovi kapele, koja je rađena po projektu ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova. Obnova kapele, za koju u jednom dokumentu stoji da je i kraljevska i njegoška, završena je septembra 1925, kada je upriličena pompezna svečanost, kojoj su prisustvovali najznačajniji predstavnici jugoslovenskog političkog i kulturnog života. U Drugom svetskom ratu kapela je opet oštećena, a šezdesetih godina 20. veka komunistički establišment istupa sa idejom o njenom rušenju i podizanju mauzoleja, što nailazi na veliki otpor vodećih intelektualaca i kulturnih poslenika toga doba.

Kreator serijala: Mikonja Knežević

Proizvodnja: Redakcija dokumentarnog programa