Ivana Stefanović: Paraphernalia

Paraphernalia potiče iz rimskog prava, dolazi od grčke reči παραϕερνα - izvan miraza. To je lična imovina žene koja ne spada u miraz i nad kojom ona zadržava neograničeno pravo slobodnog korišćenja i raspolaganja.

Raraphernalia je imovina žene, najčešće bezvredna, ali ipak njena i neotuđiva.
Moje paraphernalia su mali predmeti, dugmeta koja više neće biti zašivena, usna harmonika, komad soli iz rudnika, modle za vez, lutkica pokretnih udova, razne kutijice, školska pernica, foto-aparat bez objektiva, maramice, ogrlice, prstenje...uspomene kojima je ili jedva sačuvano ili potpuno izgubljeno značenje.

U radnoj sobi imam mnogo raznog materijala, zapisa, skica, zabeleženih ideja, korisnih i beskorisnih, vrednih i bezvrednih; nešto od toga su samo beleške na papiru ili audio fajlovi, stare kasete, video zapisi; drugo su kompozicije koje dugo nisu izvođene, pa su tako ostale skoro zaboravljene. Neki od zvučnih i notnih zapisa su nekad iskorišćeni, neki ne, a poneki među njima su bili namenjeni za jednokratnu upotrebu, u pozorištu ili radijskom teatru.

Sada sam im se vratila da ih ovde izložim i pokažem. Jedan deo ovog koncertnog programa sastoji se od paraphernalia.

Ivana Stefanović je u našem muzičkom svetu prisutna već pedeset godina, kroz svoje muzičko, radiofonsko i književno stvaralaštvo. Kao kompozitorka, za radiofonsku poemu Veliki kamen, nagrađena je najznačajnijim priznanjem za radiofoniju Prix Italia 2017. Dobitnica je brojnih priznanja, od nagrade Jean Antoine-Triômphe variété iz 1974, Oktobarske nagrade za studente 1976, nagradâ JRT-a (1977) ili Udruženja kompozitora Srbije (1972), nagradâ na festivalu FEDOR (1991, 1992), nagrade na Drugoj međunarodnoj tribini kompozitora (1993), Sterijine nagrade za muziku (1997), nagrade Stevan Mokranjac za kompoziciju 2008. i 2017.

Repriza, 20. septembar u 04:11 i 12:11