Metropolis

U prilogu Danijele Purešević koncepciju izložbe objašnjava njen kustos, istoričarka umetnosti Katarina Mitrović i prof. Čedomir Vasić.

O tome šta čita, gleda i sluša govori Velimir Ćurgus Kazimir. Izlazak njegove multižanrovski koncipirane knjige priča, eseja, analitičkih tekstova "Muzej melanholije", poklopio se sa virtuelnim projektom, otvaranje "Muzeja melanholije" ispre zgrade bivše Izdavačke kuće, Mladost u Crnogorskoj ulici u Beogradu. "Potreba za melanholijom suštinski je estetska i moralna", kaže Velimir Ćurgus Kazimir, a za Metropolis podseća gledaoce na muzičke, književne i realne beogradske prizore koji kod njega izazivaju melanholiju.

Da li su gramofonske ploče moda ili potreba, tema je ove nedelje u Metropolisu. Evolucija nosača zvuka, posle vek i po, vratila nas je, čini se, na početak. Zasto savremeni bendovi ponovo izdaju albume na pločama, koji je njihov tehnički kvalitet i da li današnji vinili imaju posebnu estetiku, govore Vlada Janković Džet, muzičar i kolekcionar preko 13 hiljada ploča, Bojan Slačala, vođa grupe Artan Lili koji su svoj debi album izdali i na vinilu i dr Slobodan Stojanović, docent na Katedri za snimanje zvuka i dizajn na FDU. Autor teme emisije je Nikoleta Dojčinović.

Istoričar umetnosti, Predrag Caranović, već decenijama posvećen je istraživanju, sakupljanju i reartikulaciji odbačenih predmeta industrijske kulture, ali i onih unikatnih zanatskih i umetničkih. U beogradskoj Galeriji Ozon ostvario je lucidnu i bizarnu postavku, čiji težišni deo čini niz mesarskih radnih pancir-kecelja, pronađenih na otpadu, naslovivši je "Žena, večita inspiracija". U večerašnjoj emisiji Caranović objašnjava koncepciju ove neobične izložbe.

Kroz osvrt na predstave "Gogolend" (Narodno pozorište Sombor) i "Čovek je čovek" (Narodno pozorište Zrenjanin) Slobodan Savić tematizuje pitanje svrhe i opstanka pozorišta u savremenom društvu. Čemu pozorište u oskudna vremena? Da li savremeno pozorište treba da bude puka zabava ili mesto sučeljavanja mišljenja o svetu koji nas okružuje? Može li pozorište da konkuriše televizijskim serijama, ekonomsko-propagandnom programu i pornografiji kiča i neukusa?

Fernando Pesoa, najveći pesnik portugalskog jezika, za sobom je ostavio kovčeg prepun neobjavljenih rukopisa različitih žanrova, napisanih na tri jezika, u ime preko 70 heteronima, odnosno izmišljenih spisateljskih ličnosti, među kojima je i Alvaro de Kampuš. O "Izabranim pesmama Alvara de Kampuša", koje je nedavno objavila izdavačka kuća "Čigoja štampa", govori prevodilac Jelene Žugić.

Urednik: Jasmina Vrbavac
Režija: Marko Šotra

repriza 9. april u 1:30 i 9:30