петак, 03. јул 2015, 20:15
Vajarski dnevnici, 3-3
Još samo jedan beleg u vajarskom dnevniku i još jedno druženje sa Valdemarom Januščakom. Povod je istraživanje pejzažne umetnosti, odnosno lend-arta na oba američka kontinenta. Poslednjom epizodom mini serijala vraćamo se na početak, priznajući da je ipak priroda najveći skulptor. Čovek je tu da malo pripomogne. Takva poruka zajednička je graditeljima Stounhendža i konceptualistima, ili čak ponekim minimalistima savremenog doba.
Spomenimo pre svih bračni par čuvenih lend-art umetnika: Nensi Holt i Roberta Smitsona koji su radili u američkoj saveznoj državi Juta sedamdesetih godina prošlog veka. Prva poznata po znamenitim „Sunčanim tunelima", čarobnim objektivima letnjeg i zimskog solsticija; dok je njen suprug modernu umetnost zadužio ništa manje poznatim „Spiralnim nasipom", ogromnim kamenim zavijutkom u okviru Slanog jezera.
Putem spirale stižemo i u pustinju Naska u južnom Peruu, gde ćemo sa čitave milje iznad zemlje proučavati drevne geoglife, ogromne crteže i geometrijske apstrakcije iscrtane na poljanama. Međutim, ni glasoviti Maču Pikču nije daleko odatle. On će nam možda pomoći u razumevanju pojednih tajni arhitekture starog naroda Inka.
Istraživačku epopeju najplastičnije umetnosti završavamo u Koloradu u ohlađenom grotlu kratera Roden, gde se nalazi prava umetnička zvezdana opservatorija koju već decenijama uobličava i ažurira konceptualista Džejms Turejl.
repriza, 4. jul u 04:15 i 12:15
Коментари