Dvorci Vojvodine Lenka Dunđerska

Deset godina posle njene smrti, kum i dugogodišnji kućni prijatelj Lazara Dunđerskog, pesnik Laza Kostić napisao je poemu "Santa Maria della salute" posvećenu Lenki Dunđerskoj. Za ovu poemu, poetsku fantazmagoriju jedne nemoguće i tragične ljubavi, Isidora Sekulić je rekla da je to najsilnija ljubavna pesma naše književnosti. Pesma i tragična, prerana smrt Lenke Dunđerske stvorili su potom mit o neostvarenoj ljubavi mlade, prelepe, bogate devojke i pesnika znatno starijeg od nje.

Pisanih tragova o Lenkinom životu ima veoma malo. Sačuvane su tri portretne fotografije, jedna u dečijem uzrastu sa sestrama, i legenda da je postojao njen dnevnik. Svedočanstva onih koji su je poznavali opisuju je kao dragu i milu devojku. Lenka se školovala u Beču i Budimpešti, govorila je nekoliko jezika, svirala klavir i neobično volela konje i jahanje. Kao i cela porodica Dunđerski, rano je pokazala želju da učestvuje u dobrotvornom radu. Sačuvane su pozivnice i program za dobrotvorni koncert koji je održala u Novom Sadu kako bi se sanirale posledice požara u Velikoj Kikindi.

Pesnik Laza Kostić je Lenku poznavao kao devojčicu. Budući da je nekoliko godina boravio u Crnoj Gori, vrativši se u Novi Sad, on zatiče devojku koja se već pročula po šarmu i lepoti. Sve ostalo zapisano je u stihovima poeme "Santa Maria della salute".

Ključni motiv i povod za pesmu bile su okolnosti u kojima je Laza Kostić saznao za Lenkinu smrt. Naime, u oktobru 1895. godine, samo mesec dana pre njene smrti, Laza se oženio Julijanom Palanački iz Sombora, koja ga je volela i čekala dvanaest godina. Kum na venčanju bio je Lenkin otac Lazar Dunđerski. Laza i Julija su potom otišli na putovanje u Veneciju. Tamo su čuli da je Lenka umrla, dan uoči svog 25. rođendana, dan uoči Sv. Arhangela Mihaila. A na taj dan žitelji Venecije masovno dolaze na poklonjenje pravoslavnoj ikoni sa Krita Bogorodice Mesopanditise, posrednice mira, koja se nalazi u bazilici Santa Maria della salute.

Posmrtni ostaci Lenke Dunđerske su u porodičnoj grobnici na groblju u Srbobranu. Brak Julijane Palanački i Laze Kostića nije bio dug. Julijana se razbolela i umrla početkom veka. Laza Kostić je umro 1910. godine i sahranjen je na groblju u Somboru. Deo svog imetka zaveštao je manastirima Krušedol i Ravanica na Fruškoj gori, u želji da se svake godine za Đurđevdan i Arnđelovdan čitaju molitve za spas duše Lenke Dunđerske i Julijane Palanački....

repriza, 31. maj u 02:25 i 10:25