Istok pretenduje na Olimpijske igre 2036. – šta nude Istanbul, Katar, Indija i Indonezija

Spuštena je zavesa na uzbudljive i originalne Letnje olimpijske igre u Parizu, pa se pažnja svetske javnosti već polako okreće budućnosti – igrama u Los Anđelesu 2028. i Brizbejnu 2032, pa i dalje, jer se već spekuliše o tome ko bi mogli da budu kandidati za LOI 2036. godine, čija će organizacija verovatno pripasti nekoj azijskoj državi.

Velika kriza

U periodu između Letnjih olimpijskih igara u Rio de Žaneiru 2016. i Tokiju 2020. (odnosno 2021), kritike u odnosu na taj krupni, međunarodni događaj dostigle su vrhunac: u svetlu protesta u Brazilu s gorčinom se govorilo o tome kako je najvažnija masovna sportska fešta na svetu preskupa i predstavlja traćenje novca koji bi inače mogao biti iskorišćen za društveno korisnije projekte u oblasti zdravstva ili obrazovanja.

Isticao se i negativni ekonomski uticaj LOI u Atini na državni dug Grčke i pričalo o tome kako troškovi za organizovanje Letnjih igara u realnosti budu prosečno za 172 procenta veći od planiranih.

Visoka cena Olimpijskih igara naročito se osetila u Tokiju, gde je usled globalne nesreće, pandemije novog koronavirusa, velikog ekonomskog minusa, zbog zabrane ulaska u zemlju stranih navijača i održavanja takmičenja bez prisustva publike, izostao i važan idejni aspekt OI – druženje i produbljivanje međusobnog razumevanja među narodima sveta.

Narasla je svest o tome da veliki infrastrukturni radovi koji prate Igre, bacaju lokalne vlasti u teške dugove koji se otplaćuju decenijama i da novoizgrađeni velelepni sportski objekti, koji bi teoretski trebalo da godinama funkcionišu kao utočišta i odgajališta za mlade generacije budućih sportista određenih disciplina, zapravo često postaju večni gubitaši i radi pukog preživljavanja prisiljeni da služe sasvim drugim, nesportskim svrhama.

Osim toga, velika tema bili su i skandali vezani za kupovinu glasova članica Međunarodnog olimpijskog komiteta prilikom dodele organizacije Igara.

Pariz i Los Anđeles tako nisu imali protivkandidate, te se postavilo pitanje budućnosti samih Olimpijskih igara.

Novi podsticaj olimpijskom pokretu

Međutim, Olimpijske igre u Parizu, čija odlika je, između ostalog, bilo oslanjanje na već postojeća borilišta, odnosno smanjeno ulaganje u nove sportske objekte, čini se, udahnula je novi život u olimpijski projekt. Bar u Aziji.

Jer, javljaju mediji na tom kontinentu, za organizovanje Igara 2036. godine, kada će red verovatno ponovo doći red na Aziju, postoji mnoštvo dobrovoljaca, koji već sada počinju neformalno lobiranje.

Najpre, tu je Istanbul, čiji predstavnici, poneseni pariskom ceremonijom otvaranja, već govore o spektakularnom defileu takmičara kakav bi mogli da organizuju u Bosforu, kojem bi duž obale prisustvovalo oko pola miliona gledalaca. Oni naglašavaju da grad već poseduje sve potrebne sportske objekte i da ne bi ponovio grešku prethodnika koji su padali u veliki minus.

Kandidaturu će ponovo istaći i Katar, koji je doživeo poraz u borbi sa Rijom, Tokijom i Brizbejnom, i koji naglašava svoje prethodno iskustvo u organizovanju krupnih međunarodnih događaja, kao što su Svetsko prvenstvo u fudbalu i Azijske igre. Smatra se da ambicije za organizovanje Igara ima i Saudijska Arabija.

Ipak, budući da su Istanbul i Katar već isticali kandidaturu za Olimpijske igre u prošlosti, za medije u Aziji posebno je interesantna vest da su za organizovanje Igara 2036. zainteresovane tako mnogoljudne i ekonomski i politički važne države kao što su Indija i Indonezija. To su države koje konstantno beleže visoki ekonomski rast i koje su ogromna, ali kada je sport u pitanju, relativno neistražena i neiskorišćena tržišta.

Predstavnici Indije tvrde da je organizovanje Olimpijskih igara san svih 1,4 milijarde stanovnika njihove zemlje. Sam premijer Narendra Modi izjavio je da njegova zemlja neće štedeti napore u borbi za organizaciju Letnjih igara 2036.

S druge strane, Indonežani naglašavaju da su 2018. godine uspešno organizovali Azijske igre, koje su po broju učesnika, zapravo veći sportski događaj od samih Olimpijskih igara, zbog čega imaju svu potrebnu infrastrukturu.

Treba reći, međutim, da je u tom pogledu, Katar jak kandidat, jer je bio domaćin Azijskih igara 2006. i ponovo će ih organizovati 2030. godine.

Vruće leto 2024, tokom kojeg je Pariz na dve nedelje postao svetska prestonica, dakle, posebno veliko uzbuđenje i maštanje je iniciralo u Aziji. Njen ljudski i ekonomski potencijal je ogroman.