Žene menjaju Olimpijske igre - rodna ravnopravnost dostignuta u Parizu, šta su sportistkinje donele Srbiji

Igre se menjaju! Tako su UN reagovale na podatak da će se u Parizu, prvi put u istoriji Olimpijskih igara, takmičiti jednak broj muškaraca i žena. Postignuta je rodna ravnopravnost i to nije sve, saopštila je agencija UN Woman.

“Sa očekivanom globalnom publikom od 3 milijarde, ovogodišnje Igre su namerno organizovane tako da se omogući uravnoteženo izveštavanje o svim događajima, stavljajući sve sportiste u centar pažnje. Igre će takođe imati više ženskih i mešovitih događaja, nudeći više mogućnosti ženama da osvoje medalje“, navodi se u saopštenju UN Woman.

Organizacija ističe da je nova era za žene u sportu stigla, te da je došlo vreme da se “tereni izjednače“.

Tereni nisu potpuno izjednačeni, jer su u Parizu, prema najavama organizatora, predviđena 152 takmičenja za žene, 157 za muškarce i 20 mešovitih takmičenja. Ipak, Međunarodni olimpijski komitet (MOK) navodi da žene imaju priliku da učestvuju na više od polovine svih takmičenja.

Od 32 sporta, 28 je potpuno rodno ravnopravno, uključujući i novu takmičarsku disciplinu - brejking, saopštio je MOK.

Predsednik MOK Tomas Bah nazvao je ovo “jednim od najvažnijih trenutaka u istoriji žena na Olimpijskim igrama, i u sportu uopšte“.

Da je reč o velikom napretku potvrđuje statistika. Od potpune isključenosti, preko selektivnog dopuštanja malom broju sportistkinja da se u pojedinim disciplinama (tenis, golf, kroket) bori za olimpijsku medalju, procenat žena na najvećem svetskom spektaklu bio je ispod 15 odsto sve do početka 70-ih.

Sa porastom broja žena u sportu, rastao je i broj olimpijskih takmičarki. Udeo od prihvatljivih 30 odsto premašen je 1996. u Atlanti, da bi Igre u Londonu 2012. godine postale poznate kao “ženske Igre“, jer je prvi put do tada svaka zemlja imala sportistkinje u svom timu.

To je ostala i preporuka zemljama učesnicama, kao deo rodne agende Međunarodnog olimpijskog komiteta. Od prošlih Igara preporuka nacionalnim timovima je i da zastavu zemlje koju predstavljaju na ceremoniji otvaranja zajedno nose jedan muški i jedan ženski član tima.

Za Pariz organizatori su najavili rodno izbalansiran raspored takmičenja tokom svih 16 dana. Cilj je, kažu, omogućiti veću vidljivost sportistkinja i ravnopravniji pristup “prajm tajmu“.

Primera radi, ženski maraton će na ovogodišnjim igrama biti dan posle muškog, dok će se atletski program završiti 11. avgusta tokom ceremonije zatvaranja. Premda je dugi niz godina muški maraton bio glavni događaj na zatvaranju dvonedeljnih igara, u Parizu će redosled biti obrnut.

Inače, na Olimpijskim igrama u Parizu učestvuje više od 11.000 takmičara i takmičarki, uključujući i rezerve. Iako su organizatori najavili da je krajnji cilj “pola-pola“, broj muškaraca je za nijansu veći od broja žena. Uz to, u pojedinim kategorijama  i dalje ima više muških takmičara, dok u umetničkom plivanju nema nijednog muškarca. Ritmička gimnastika i dalje je rezervisana samo za žene.

Prema podacima sa zvaničnog sajta OI, po broju žena u svojim timovima prednjače SAD, Francuska, Australija, Kina i Nemačka. Od 205 olimpijskih timova, šest nema žena među sportistima (Irak, Lihtenštajn, Somalija...). 

Srbija je u Pariz poslala tim od 113 članova. Među njima su 43 žene: atletičarke, bokserke, biciklistkinje, veslačice, kajakašice, košarkašice, odbojkašice, plivačice, taekvondistkinje, džudistkinje...

Iako brojčano manje, očekivanja od njih su velika – budući da su srpske sportistkinje prethodnih godina postavljale visoke standarde.

“Na Olimpijskim igrama u Tokiju, Srbiju je predstavljalo više žena nego muškaraca i osvojile su četiri medalje od ukupno devet. Pre toga, od devet medalja iz Atlante, Sidneja i Atine četiri su donele naše sportistkinje, a šest od 15 osvojenih u Pekingu, Londonu i Riju“, kaže poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Uoči početka Igara, poverenica ističe da Pariz 2024 predstavlja veliki korak u postizanju ravnopravnosti sportista i sportistkinja.

“Šalje se snažna poruku da svaka osoba od najranijeg uzrasta zaslužuje priliku da se bavi sportom i trenira, bez obzira na pol, zdravstveno ili imovno stanje, poreklo, izgled ili neko drugo lično svojstvo“, poručila je Janković.