Portugalija – Ronaldov poslednji ples i partneri spremni za podijum

Postoji kultna scena u "Munjama" kada Nebojša Glogovac u policijskoj odori priča o Portugaliji: "Tamo ljudi po ceo dan sede u kafanama, piju vino i gledaju fudbal. Brazil u Evropi".

Glogovac je verodostojno opisao odnos Portugalaca prema životu, čiji je fudbal istorijski važan deo još od 1875. godine, kada je na Madeiri organizovana prva utakmica. Sponu fudbala i Portugalije sa ostrvom u Atlantskom okeanu negovali su legenda Porta Giljermo Basto na kraju 19. i Kristijano Ronaldo na početku 21. veka.

Ipak, "evropski Brazilci" lutali su fudbalskom mapom pre nego što su izazvali najveće. Debitovali su na Olimpijskim igrama u Parizu 1928, gde su u grupi pobedili i Kraljevinu Jugoslaviju 2:1. Poraženi su od Egipta u četvrtfinalu, što je do 1966. i trećeg mesta na Svetskom prvenstvu (SP) u Engleskoj bio najveći uspeh. 

Portugalija je na Ostrvu u polufinalu poražena od domaćina, a u borbi za medalju savladala je Sovjetski Savez, za šta je najviše zaslužan Euzebio da Silva Fereira. Čedo Mozambika, tada portugalske kolonije, najpre je dao sedam od devet timskih golova u kvalifikacijama, posle decenije brukanja u Evropi. 

Nakon devet mundijalskih golova Bugarima, Brazilcima, Severnoj Koreji, Engleskoj i SSSR-u prozvan je "nacionalnom svetinjom" i najvećom legendom, čiji status je poremetio tek Kristijano. Međutim, uspeh iz 1966. bio je, kako to Portugalci nazivaju, Sol de pouca dura (kratkotrajni bljesak).

Na SP su u 20. veku igrali još 1986. u Meksiku, kao posmatrači u grupi sa Marokom, Engleskom i Poljskom. Istakli su se u doping aferi i svađi oko premija. Novo prvenstvo sveta čekali su do 2002, a na uspeh još četiri godine, kada su u Nemačkoj bili četvrti. Od tada su redovni učesnici, ali je rezultat iz 1966. najveći.

Premijeru na Starom kontinentu imali su 1984, na turniru u Francuskoj. U grupi su bili iza Španije, a ispred Zapadne Nemačke i Rumunije, dok su na marsejskom "Veledromu" u polufinalu poraženi od domaćina u jednoj od najuzbudljivijih utakmica u istoriji evropskog šampionata. 

Francuska je povela u 24. minutu golom Žana-Fransoe Domergea, a izjadničio je Rui Žordao, jedan od najboljih portugalskih napadača, u završnici susreta. Žordao je u prvom produžetku obezbedio vođstvo, da bi Domerge u 114. minutu poravnao rezultat. Mirisalo je na penale, ali je Mišel Platini pogodio u 119. minutu za slavlje "trikolora".

Devedesetih je sazrela nova grupa Portugalaca koja je u dva navrata osvojila SP za mlađe od 20 godina. Ekipi je prišiven epitet "zlatne generacije", prvi put od šezdesetih, a na EP u Engleskoj 1996. Češka ih je zaustavila među osam najboljih. U Belgiji i Holandiji su 2000. stigli do polufinala, gde su poraženi od Francuske. 

Međutim, savez je poučen iskustvom "kratkotrajnog bljeska" većinu sredstava preusmerio u omladinske kategorije, infrastrukturu i trenersku školu. Nikli su moderni stadioni, a obrazovani talentovani fudbaleri i stručnjaci. Prvi iznad jednakih, pojavio se Žoze Murinjo. Portugaliji je za 2004. dodeljeno i održavanje EP.

Predvođeni Figom, Dekom, Pauletom i nadolazećim Kristijanom Ronaldom, ekipa koju je vodio Luis Felipe Skolari, sa prvog mesta dočekala je nokaut fazu u grupi sa Grčkom, Španijom i Rusijom. Dalje je slavila protiv Engleske i Holandije pre nego što je celu zemlju u finalu rastužio Angelos Karisteas i čuveni šampionski tim Grčke.

Portugalija je postala redovni učesnik eliminacionih rundi šampionata Evrope. Bili su među osam najboljih 2008, u polufinalu 2012, i osmini finala 2021, dok je najveći uspeh nacionalnog sporta ostvaren 2016. u Francuskoj.

Portugalci su u grupi remizirali triput i jedva prošli u realtivno lakoj konkurenciji Islanda (1:1), Austrije (0:0) i Mađarske (3:3), kao treća od ukupno četiri najbolje trećeplasirane reprezentacije. Mediji su izveštavali o lošoj formi, nesuglasicama i zavisnosti tima od Ronalda.

Međutim, izabranici Fernanda Santosa, potom su redom slavili protiv Hrvatske nakon produžetaka 2:1, Poljske posle penala (1:1, 5:3) i Velsa razultatom 2:0.

U finalu na pariskom "Sen Deniju" pobeđena je Francuska golom Edera u 109. minutu produžetka, za trofej i prvu portugalsku "zlatnu generaciju" koja je opravdala nadimak. Trijumfovali su i na premijernom turniru Lige nacija.

Laka grupa za miran san i prečicu do Nemačke

Portugalija je kvalifakcije za prvenstvo Evrope u Nemačkoj odigrala pod vođstvom novog selektora Roberta Martinesa.

Zauzela je prvo mesto u grupi u slaboj konkurenciji Slovačke, Bosne i Hercegovine, Islanda, Luksemburga i Lihtenštajna.

Luksemburg je savladan rezultatom 9:0, što je najubedljivija pobeda u istoriji reprezentacije. Upisano je svih deset trijumfa – još jedan portugalski rekord otkako se igraju kvalifikacije – sa gol razlikom 36-2.

Roberto Martines – Krojfova teorija i praksa na Ostrvu

Kada je sa 22 godine po prvi put napuštao Španiju, Roberto Martines je roditeljima na rastanku obećao da će se ubrzo vratiti, jer sebe ne vidi van domovine. Skoro tri decenije kasnije, Martines još uvek nije radio u otadžbini. Bio je igrač u Engleskoj, Škotskoj i Velsu, menadžer u Velsu i Engleskoj, selektor u Belgiji i, sada, Portugaliji.

Počeo je u Saragosi 1993. godine, za čiji prvi tim je odigrao samo jednu utakmicu i bio deo ekipe koja je osvojila Kup kralja. U Španiji je sezonu igrao za niželigaški Balegar u kojem je kupio kartu za Englesku, treći rang i Vigan atletik. Rođen u katalonskom gradiću Balegar, naseljenom Britancima, gajio je ponešto ostrvskog u sebi.

Zajedno sa sunarodnicma Hesusom Sebom i Isidorom Dijasom činio je čuveni The three amigo viganovog veznog reda. Suprugu Pen je upoznao u Škotskoj dok je nastupao za Madervel i Valsal, a potom je otišao u Vels i Svonsi, sa kojim je 2005. promovisan u treći rang takmičenja. U engleskom Česteru je završio karijeru. 

Sa 33 godine je 2007. preuzeo Svonsi, kao igrač-menadžer, a ubrzo i samo pored aut-linije. Ostrvski stil zamenio je insistiranjem na posedu i od tada ističe da je na njegovu fudbalsku filozofiju najviše uticao Johan Krojf. Sa "labudovima" je izborio Čempionšip u drugoj sezoni i potom prešao u još jedan klub u kojem je nastupao kao igrač.

Navijači Vigana nisu zaboravili raniji odlazak u neprijateljski Svonsi. Odnosi su postepeno izglađeni pošto je Španac tri sezone Atletik držao u Premijer ligi. Ipak, proleće i leto 2013, ilustracija su obrta u Martinesovoj trenerskoj karijeri. Viganu je u maju doneo trofej FA kupa i dva dana kasnije ispao iz Premijeršipa.

Slovio je za menadžera Liverpula, ali su uspešniji pregovori vođeni na "Gudison parku". Martines je u Evertonu prvu sezonu završio na petom mestu, a otpušten je 2016. nakon protesta navijača "karamela" zbog lošijih izdanja.

Iste godine imenovan je za selektora Belgije, sa kojom je tri godine proveo na prvom mestu FIFA rang liste i bio treći na SP u Rusiji 2018. U polufinalu su poraženi od Francuske, šampiona turnira, dok je Engleska nadigrana u borbi za bronzu.

U kvalifikacijama za "Evro 2020", Martines i "crveni đavoli" osvojili su maksimalnih 30 bodova. Na turniru su pobedili Portugaliju u osmini finala, a potom izgubili od Italije, koja je osvojila prvenstvo.

Belgija se 2022. raspala u Kataru, ispavši u grupi sa Marokom, Hrvatskom i Kanadom. Usledio je kraj saradnje. Ipak, pedantni Španac, po običaju, nije dugo čekao na zaposlenje.

Kada je u martu 2023. prvi put okupio reprezentativce Portugalije, Martines je delovao iznenađeno: "Nikada pre nisam verovao da su fudbal i reprezentacija toliko važni kao njima – naciji."

Kvalitet, talenat, klasa, mladost i iskustvo

EP u Nemačkoj poslednje je za Kristijana Ronalda s obzirom na to da je navršio 39 godina. Kapiten Portugalije i večiti takmičar potrudiće se da sa pozicije najboljeg strelca u istoriji takmičenja (14 golova) osvoji još jedan trofej za reprezentaciju, dve decenije od debija na EP. Sa 25 nastupa, rekorder je i u ovom segmentu na Evru. 

Martines je zaređao 12 trijumfa na kormilu Portugalije pre nego što je u Ljubljani izgubio od Slovenije 2:0 u martovskom prijateljskom susretu. U junskim proverama uočena je potentnost u napadu i pad koncetracije u odbrani.

Tim vrvi od kvaliteta. Do mere da napadač Sportinga Pedro Gonsalves sa 18 golova i 17 asistencija nije uspeo da bude među 26. Otpao je i Rikardo Orta (13 pogodaka, 14 dodavanja za gol), za kojeg je Martines posebno istakao da je zaslužio poziv. 

Portugalci su odlični u odbrani koju predvode Rui Patrisio, Ruben Dijas, Pepe i Diogo Dalot. U navali su ukomponovali mlade Rafaela Leaa, Gonsala Ramosa i Žoaa Feliksa sa nešto starijim Diogom Žotom i veteranom Ronaldom.

Ipak, najveću snagu imaju na sredini sa Brunom Fernandesom, Bernandom Silvom, Vitinjom i Žoao Palinjom.

Ujedno, član Benfike Žoao Neves (19) mogao bi da bude otkrovenje turnira, koji igrom podseća na Rodrija i box-to-box univerzalca – snalažnjiv na sredini, pristojan pred protivničkim golom. 

"Najbolji način da procenite igrača je da sagledate reakciju svlačionice. Žoao je zaslužio poštovanje saigrača za dva dana. Nikada nisam video nešto slično", rekao je Martines za Nevesa. 

Portugalija je projektovana za najviše domete. Imaju odlične golmane i defanzivce, različite profile prvoklasnih veznih igrača i efikasan napad. Martines je tim opisao kao uravnotežen mladošću i iskustvom. Prožet je kvalitetom.

Nakon Katara napravljeni su radikalni rezovi. Selektor koji je pobede zasnivao na odbrani, zamenjen je napadački orijentisanim Martinesom. Klinci iz nacionalnog šampionata su sazreli. Pepe i Kristijano su tu da opomenu. 

Predsednik Fudbalskog saveza Portugalije je polufinale na predstojećem EP najavio kao "minimalni cilj", a titulu kao "san čijem se ostvarenju nada".

Sastav reprezentacije Portugalije

Golmani: Diogo Kosta (Porto), Žoze Sa (Vulverhempton), Rui Patrisio (Roma); 

Odbrana: Antonio Silva (Benfika), Diogo Dalot (Mančester junajted), Gonsalo Inasio (Sporting Lisabon), Žoao Kanselo (Barselona), Nelson Semedo (Vulverhempton), Nuno Mendes (Pari Sen Žermen), Pepe (Porto), Ruben Dijas (Mančester Siti); 

Vezni red: Bruno Fernandes (Mančester junajted), Žoao Neves (Benfika), Žoao Paljinja (Fulam), Mateus Nunjes (Porto), Danilo Pereira (Pari Sen Žermen), Vitinja (Pari Sen Žermen), Bernardo Silva (Mančester Siti), Pedro Neto (Vulverhempton), Ruben Neves (Al Hilal);

Napad: Kristijano Ronaldo (Al Nasr), Diogo Žota (Liverpul), Fransisko Konseisao (Porto), Gonsalo Ramos (Pari Sen Žermen), Žoao Feliks (Barselona), Rafael Leao (Milan).

Raspored utakmica reprezentacije Portugalije:
18. jun: Portugalija – Češka (21.00, Lajpcig)
22. jun: Turska – Portugalija (18.00, Dortmund)
26. jun: Gruzija – Portugalija (21.00, Gelzenkirhen)