Srbija – reprezentacija žedna velikog fudbalskog uspeha

Srbija nije imala fudbalere u završnici Lige šampiona ove sezone, što bi bilo jednako situaciji da figurativno, košarkaška reprezentacija nema igrače u NBA ligi koji će nastupati na Olimpijskim igrama u Parizu.

Iz najjače lige na svetu selektor Dragan Stojković ima samo dva fudbalera – Đorđa Petrovića iz Čelsija i Sašu Lukića iz Fulama. Kada je reč o evropskim klubovima visokog kvaliteta, fudbalera Srbije u njima jednostavno nema.

Očekivanja od fudbalskog nacionalnog tima u odnosu na Mundijal u Kataru su realnija, jer je javnost u Srbiji anestezirana posle (ne)očekivanih rezultata 2022. godine, i kasnije, nakon dva remija sa Bugarskom i dva poraza od Mađarske u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo.

Aleksandar Mitrović bio je najbolji strelac tima u kvalifikacijama sa pet golova, a uspeo je da upiše i jednu asistenciju.

Podsetimo, "orlovi" Dragana Stojkovića izborili su plasman na kontinentalno prvenstvo kao drugi iz kvalifikacione grupe G, iza Mađarske i ispred Crne Gore, Litvanije i Bugarske.

Posle potvrde učešća na prvenstvu i uoči početka takmičenja utisak je da je kvalifikaciona grupa bila izuzetno laka u poređenju s drugim. Protiv timova, izuzimajući Mađarsku, koji nisu dugo napravili značajan iskorak, ishod je morao da bude bolji od 14 bodova i samo četiri trijumfa.

Uspeh je već postignut, Piksi kao niko drugi

Rezultat je u fudbalu na kraju najvažniji – Srbija će prvi put pod ovim imenom igrati na prvenstvu Evrope. Pre 24 godine nacionalni tim tadašnje Jugoslavije igrao je protiv Slovenije, Norveške i Španije i uspeo je da se kvalifikuje u četvrtfinale, a onda je ubedljivo poražen od Holandije – 6:1.

Pre toga Jugoslavija je odigrala Evropsko prvenstvo četiri puta. Dva puta je bila druga selekcija Starog kontinenta – 1960. i 1968. godine, a 1976. je završila na četvrtoj poziciji. Godine 1984. godine nije uspela da prođe grupnu fazu. Osam puta je bila izvan konkurencije u glavnom žrebu, a jednom je diskvalifikovana zbog ratnih zbivanja na teritoriji države i ekonomskih sankcija – 1992, dok 1996. godine uopšte nije učestvovala u kvalifikacionim mečevima.

Pod selektorskom komandom Stojkovića, Srbija će igrati drugo uzastopno veliko takmičenje. Plasman u A diviziju Lige nacija i nastup na Svetskom prvenstvu daju kredibilitet Stojkoviću i za naredne fudbalske bitke. To je potvrdio i Fudbalski savez produženjem ugovora do 2026. godine, a uoči početka Evropskog prvenstva.

Za snove o nekom većem uspehu, pored kontinuiteta u nastupanju na međunarodnim takmičenjima, potrebni su i kvalitetniji igrači. Što je javno mnjenje izgleda shvatilo. To se najbolje ogleda u zanosu, euforiji pred odlazak na turnir u Nemačkoj.

Nedostatak velikog individualnog igračkog kvaliteta, Srbija može da nadomesti timskom igrom. S tim što će biti potreban i drugačiji pristup u odnosu na ono što su ljubitelji fudbala do sada gledali. Ne nužno borbeniji, već smisleniji, direktniji na terenu uz ograničen broj kontakata s loptom i pravovremenim pokrivanjem terena, ali i bržim protokom lopte. Na to uticaj imaju selektor i njegov stručni štab, ali i igrače na terenu.

Fudbal je jednostavna igra...

U kinematografskom ostvarenju Dragana Bjelogrlića, "Montevideo, Bog te video", jedan od glavnih likova, Boško Simonović, između ostalog, a u vezi sa taktikom, kaže da je fudbal jednostavna igra kada je igraju majstori. To Stojković najbolje razume i zna. S tim što je ovoga puta, za razliku od pre 24 godine, tim osuđen na njegove savete, ne i na fudbalsku magiju.

Dragan Stojković je marta 2021. godine preuzeo fudbalsku selekciju, a pod njegovim vođstvom Srbija je napravila nezabeležena dostignuća. Uprkos tome, ne prestaju kritike na račun selektora, te mu mnogi zameraju nedostatak atraktivne igre.

Stojković, istini za volju, nije selektor svetskog renomea, trnirao je do sada Nagoju grampus, Guangdžou i Srbiju. Čini se da nedostatke u trenerskoj ideji namodešćuje integritetom iz igračkih dana. I to je njegova glavna odlika.

Ono što su i fudbalski laici primetili jeste da igra sa tri igrača u zadnjoj liniji, međutim, nedovoljno tačne su tvrdnje da Srbija nema bekove... Ima ih. Ali ipak su centralni bekovi i vezni igrači "problematičniji" u praćenju igre. Uglavnom zbog nepažnje prilikom protivničke tranzicione igre dolazi do primljenih golova. Sistem sa trojicom u defanzivi je više nužnost, a manje stvar slobodnog selektorovog izbora.

Stoga, potpuno jasno deluje da je osnova kvalitetne igre na terenu proizvod kvalitetnih igrača. Srbija na fudbalskoj mapi predstavlja neugodan, nepredvidiv tim, s mnoštvom fudbalera koji nisu lideri u klubovima gde igraju, čak ni i igrači zadatka, već igrači bez pravih uloga i pritiska u domenu rezultata.

Neko bi mogao i da pomene Juventus, odnosno Dušana Vlahovića i Filipa Kostića, ali bi na pomisao o osvojenim trofejima ostao zatečen informacijom da je "stara dama" jedino Kup Italije osvojila u nedavno okončanoj sezoni. Verovatno bi i oni najoptimističniji navijači bili saglasni da to takmičenje nije reprezentativnog kvaliteta i za poređenje za prvenstvom Evrope.

Predvodnik generacije i simbol reprezentacije Srbije od 2013. godine je najbolji strelac u istoriji nacionalnog tima – Aleksandar Mitrović. Fudbaler koji uvek igra i preko maksimuma u reprezentaciji, s velikom dozom ozbiljnosti i želje za trijumfom u svakom meču.

Sastav reprezentacije Srbije

Golmani: Vanja Milinković Savić (Torino), Predrag Rajković (Majorka), Đorđe Petrović (Čelsi);

Odbrana: Nikola Milenković (Fjorentina), Strahinja Pavlović (Salcburg), Miloš Veljković (Verder), Srđan Babić (Spartak Moskva), Uroš Spajić (Crvena zvezda), Nemanja Stojić (TSC);

Vezni red: Nemanja Gudelj (Sevilja), Dušan Tadić (Fenerbahče), Andrija Živković (PAOK), Sergej Milinković Savić (Al Hilal), Filip Kostić (Juventus), Saša Lukić (Fulam), Filip Mladenović (Panatinaikos), Ivan Ilić (Torino), Nemanja Maksimović (Hetafe), Mijat Gaćinović (AEK), Lazar Samardžić (Udineze), Srđan Mijailović (Crvena zvezda), Veljko Birmančević (Sparta Prag);

Napad: Aleksandar Mitrović (Al Hilal), Dušan Vlahović (Juventus), Petar Ratkov (Salcburg), Luka Jović (Milan).

Srbija je odigrala 15 utakmica protiv Engleske, ostvarila je četiri pobede, četiri remija i šest poraza;

Srbija je odigala osam utakmica protiv Slovenije, ostvarila je jednu pobedu, čak šest remija i jedan poraz;

Srbija je odigrala 12 utakmica protiv Danske, ostvarila je sedam pobeda i pet poraza.

Raspored utakmica reprezentacije Srbije:
16. jun: Srbija – Engleska (21.00, Gelzenkirhen)
20. jun: Slovenija – Srbija (15.00, Minhen)
25. jun: Danska – Srbija (21.00, Minhen)