Šest učesnika „Pesme Evrovizije“ kojima pobeda nije bila potrebna

Pandemija koronavirusa navela je organizatore „Pesme Evrovizije“ da otkažu ovogodišnje izdanje u Roterdamu, što se dogodilo prvi put od početka održavanja takmičenja 1956. godine. 

„Evrosong“ je mnoge svoje pobednike vinuo u zvezde, a grupa ABBA i Selin Dion su zahvaljujući trijumfu na festivalu započeli svoje uspešne internacionalne karijere, dok je jedini dvostruki pobednik Džoni Logan postao ime koje svaki ljubitelj „Pesme Evrovizije“ mora da zna.

Da prepoznatljivost ne dolazi samo zahvaljujući pobedi na „Evroviziji“ dokazali su mnogi, a mi vam izdvajamo šest učesnika koji su ostavili dobar utisak i pored toga što nisu pobedili.

Nel blu dipinto di blu – Domeniko Modunjo (Italija, 1958)

Italija je dva puta pobedila na „Pesmi Evrovizije“, ali čini se da pobednici nisu ostavili utisak kakav je ostavio Domeniko Modunjo posle takmičenja u Hilversumu 1958. godine. Pesma Nel blu dipinto di blu koju je izveo Modunjo zauzela je treće mesto, ali priča ove pesme počinje tek nakon „Evrosonga“.

Domeniko Modunjo, koji je i autor pesme, sigurno nije mogao da zamisli da će provesti pet nedelja na vrhu Bilbordove liste najboljih 100 pesama tokom avgusta i septembra 1958. godine i da će na kraju iste godine pesma biti izabrana za singl godine.

Priznanjima tu nije bio kraj. Prve muzičke nagrade Gremi bile su dodeljene sledeće godine, a priznanje za ploču i pesmu godine dobila je numera Nel blu dipinto di blu, čime je do danas ostala jedina kompozicija koja je učestvovala na „Evrosongu“ nagrađena Gremijem.

Pesma je prepevana na španski, francuski, holandski, finski i portugalski, a svoje verzije pesme su, između ostalih, izveli Din Martin, Beri Vajt, Frenk Zapa, Dejvid Bouvi i Eros Ramacoti, a verovatno najpoznatija obrada bila je ona koju je izvela grupa Džipsi kings.

Congratulations – Klif Ričard (Velika Britanija, 1968)

Velika Britanija je godinu dana ranije pobedila drugi put i već je na domaćem terenu imala velikog favorita za pobedu.

Klifu Ričardu je sa pesmom Congratulations pobeda izmakla za samo jedan poen, pa je bio na drugom mestu iza španske predstavnice Masijel koja je pevala La, la, la.

Bez obzira na to što je bila drugoplasirana, pesma je bila u vrhu top-lista širom Evrope, a glas Klifa Ričarda čuo se i u Australiji, Kanadi, Novom Zelandu i Južnoj Africi.

Koliko je pesma ostala urezana u sećanju ljubitelja „Evrosonga“ pokazuje i to što je program povodom pedesetogodišnjice takmičenja održan u Kopenhagenu 2005. nosio ime Congratulations.

Gwendolyne – Hulio Iglesijas (Španija, 1970)

Kada je odabran da predstavlja Španiju, Hulio Iglesijas je već iza sebe imao jedan album, a njegove pesme su bile u vrhu španskih top-lista.

Pesmu Gwendolyne koja ga je odvela na takmičenje u Amsterdam napisao je zajedno sa Leom Džonsom, a inspiracija mu je bila Francuskinja Gvendolin koju je upoznao kao 20-godišnji student prava i golman jednog fudbalskog kluba.

Iglesijas je zauzeo četvrto mesto, što ga nije obeshrabrilo da snimi verzije pesme na još četiri jezika, a Gwendolyne je bila i naslovna numera njegovog drugog studijskog albuma.

Krajem sedamdesetih godina, Hulio se seli u SAD i ubrzo snima prvi album na engleskom, a 1988. godine nagrađen je Gremijem za najboljeg latino pop izvođača.

Long Live Love – Olivija Njuton-Džon (Velika Britanija, 1974)

Oliviju Njuton-Džon izabrana je za britansku predstavnicu u Brajtonu, a gledaoci su imali priliku da između šest pesama, slanjem pisama, odaberu onu koju će pevačica izvesti na „Evrosongu“. Izabrana je pesma Long Live Love sa više od 27.000 glasova, dok je Olivijina omiljena kompozicija Angel Eyes bila druga sa oko 18.000 pisama gledalaca.

Pesma Long Live Love važila je za velikog favorita na takmičenju u Brajtonu, ali je dobila 14 poena i završila na četvrtom mestu zajedno sa predstavnicima Luksemburga i Monaka.

Album sa svih šest pesama koje su bile u konkurenciji za Brajton objavljen je ubrzo posle takmičenja, kako u Velikoj Britaniji, tako i u SAD i Kanadi, za čije je tržište snimljena i kantri verzija pesama.

Zahvaljujući uspehu koji je postigla u SAD, Olivija je snimila još nekoliko albuma, a 1978. igrala je glavnu ulogu u filmskom mjuziklu Briljantin sa Džonom Travoltom.

Lane moje – Željko Joksimović (Srbija i Crna Gora, 2004)

Prvi od dva predstavnika Srbije i Crne Gore bio je Željko Joksimović, koji je 2004. izabran da predstavlja novoimenovanu državnu zajednicu sa pesmom Lane moje, za koju je sam pisao muziku, dok je tekst napisala Leontina Vukomanović.

„Pesma Evrovizije“ u Istanbulu bila je prva koja je imala dve takmičarske večeri –polufinalno i finalno, a pošto je ovo bio debitantski nastup Srbije i Crne Gore, Željko Joksimović je morao prvo da nastupi u polufinalu.

Lane je (očekivano) prošlo u finale, a kada su ostali učesnici počeli da dodeljuju poene, Željko Joksimović je dobijao najviše poene, a tokom dobrog dela glasanja je bio na vrhu evrovizijske lestvice u Istanbulu.

Pri kraju glasanja je ukrajinska predstavnica Ruslana prestigla Željka i stekla prednost koju je bilo nemoguće dostići, pa je sa svojim „divljim plesom“ (Wild Dances) osvojila 280 bodova i odnela prvu pobedu za Ukrajinu, ali je pesma Lane moje postala veliki evrovizijski hit u kojem ljubitelji takmičenja uživaju i nakon 16 godina.

Fuego – Eleni Fureira (Kipar, 2018)

Kipar je debitovao na „Pesmi Evrovizije“ u Dablinu 1981. godine i od tada nikad nije pobedio. Predstavnici ove zemlje pokušali su da dođu do evrovizijskog trona 36 puta, a najbliže tome Kipar je bio u Lisabonu 2018. godine.

Ostrvsku zemlju predstavljala je Eleni Fureira, grčka pevačica albanskog porekla, koja je brzom pesmom zapaljivog naziva – Fuego, uspela da zauzme drugo mesto, odmah iza Nete Barzilai, koja je postala četvrta pobednica iz Izraela.

Bez obzira na to što nije pobedila, Elenina pesma Fuego postala je veliki evrovizijski hit, a našla se i u vrhu top-lista u Belgiji, Grčkoj, Izraelu, Norveškoj, Portugaliji, Švedskoj i Španiji.