Марк Брновић: Поносан сам на своје корене

Његова екселенција је рођан 1966. у Тусону. Прво је проговорио српски, потом енглески.

„Ја сам веома поносан на моје етничке корене. Породица мог оца је дошла из Црне Горе, а Брновићи су племе из Љешанске нахије. Породица моје мајке је дошла из Далмације (Сплит) и ја сам православни Србин по вери! Моја жена и ја смо се венчали у цркви у Финиксу у којој су крштена и наша деца“, каже о себи Марко Брновић.

Сада је лопта у београдском дворишту и очекује се реакција Александра Вучића. Дипломатски агреман Марка Брновића треба да прихвати председник Србије. Већ пре три месеца у јавности се причало да ће Доналд Трамп за амбасадора САД у Србији послати амричког Србина. Тада су помињана имена бившег конресмена Милорада Рода Благојевића и бившег тужиоца Марка Брновића. Благојевић је у међувремену посетио Београд, причао о томе како је био у Србији када је НАТО бомбардовао и плакао над страдалим људима. А Брновић је само из Америке слао поруке да је он православни Србин.

Може се јасно рећи да је Трамп изабрао Марка Брновића за дипломатског представника у Србији, јер је бивши тужилац државе Аризона републиканац. Род Благојевића је бивши осуђени амерички политичар и по својим изјавама превише близак Србији и њеном председнику.

„Марк је поносни ветеран Националне гарде војске, а раније је био државни тужилац Аризоне. Као син избеглица који су побегли од комунизма, Марк ће бити снажан заговорник слободе и увек ће Америку стављати на прво место. Честитке, Марк!“, поручио је Доналд Трамп, приликом именовања на својој друштвеној мрежи.

Тек следи административна и дипломатска процедура у Вашингтону за именовање Марка Брновића за Његову екселенцију амбасадора САД.

Како амерички медији јављају Брновић је адвокат, ветеран Националне гарде и тужилац. Био је кандидат за амерички Сенат. Он је Србин који је годинама уназад обављао најзначајнију и најдужу политичку функцију у Сједињеним Државама. Као републиканац је 2015. дошао на место генералног тужиоца Аризоне, где је остао све до 2023. након што је 2019. реизабран. Брновић је покренуо истрагу о изборној превари 2020. године и о "изборној крађи" и тужио Џоа Бајдена због вакцина за ковид.

„Као Американац прве генерације, чији су родитељи дошли у ову земљу из комунистичке Југославије, Брновић често истиче да је говорио српскохрватски пре него што је научио енглески. Похађао је основна школа Дезерт Коув, средња школа Шедоу Маунтин и правни факултету у Финиксу. Говори да се држи пословице “само слога Србина спасава” и да верује да његов народ, само уједињен може да се носи са свим изазовима. Има 59 година. Ожењен је и отац двоје деце“, прича нам Градимир Марковић, наш човек из Чикага.

Амбасадорова жена Сузан Брновић (56) је започела своју правну каријеру радећи као тужилац у Тужилаштву округа Марикопа. Дана 23. јануара 2018. године, тадашњи председник Доналд Трамп номиновао је за место у Окружном суду САД за Дистрикт Аризона.

Марко Брновић ће на месту америчког амбасадора у Београду заменити Кристофера Хила, који је био дипломатски изасланик САД до јануара ове године.

Истовремено из Београда је јављено да ће нови српски амбасадор у Вашингтону бити Драган Шутановац, бивши функционер Демократске странке и пријатељ Марка Ђурића, министра спољних послова Србије. Српски министар дипломатије најавио је да ће током 2025. године у САД Р. Србија отворити две нове дипломатске мислије. Реч је о Генералном конзулату Србије у Сан Франциску и о Генералном конзулату Србије у Мајамију. У Калифорнији је све више Срба, а на Флориди је приватно седиште америчког председниак Доналда Трампа.

Може се догодити да нови српски генерални конзули у САД буду амерички Срби. То је већ једном била пракса, када је Конгрес српског уједињења, као најмоћнија српска организација, предложио свог члана Деска Никитовића за генералног конзула у Чикагу.

 Утицајни амерички Срби на важним позицијама у Србији

Сетимо се да је из дијаспоре Југославију водио Милан Панић из Калифорније, а Министарство емиграције др Радмила Милентијевић из Њујорка. И да је Мирослав Мајкл Ђорђевић, српски лобиста из Сан Франциска очекивао функцију председника Владе Србије. ДОС је почетком 21. године довео пар министара из српске дијаспоре из САД.

Милан Панић је пореклом Београђанин (1929.) Завршио је VII мушку гимназију и дипломирао биохемију Технолошком факултету БУ. Бавио се бициклизмом и као репрезентативац емигрирао у Холандију 1955. Магистрирао у Хајделбергу. Уселио се у САД 1956.

Радио је као асистент на Катедри хемије Универзитета Јужна Калифорнија и као хемичар у "Кајзер стилу". Оснивач је фабрике лекова и компаније “Galenika INC” у Земуну (1991). Власник је компаније за прозводњу лекова "I.C.N." у Пасадени. Произвео лек "виразол", који лечи хепатитис це. Био је на листи аемричких милионера магазина “Форбс”. Постао је премијер СРЈ 1992. и владао је до 1993.

Милан Панић је масон, милијардер и бивши кандидат за председника Србије (1992). Члан је Америчког нуклеарног удружења, Калифорнијског института за технологију и Међународног друштва за хемотерапију. Добитник Медаље части острва Елис. Има 95 година и живи у Санта Моники у Калифорнији.

Радмила Милентијевић (Азања 1931) била је професор историје. Дипломирала је економију у Београду. Њен отац је као четник емигрирао у Француску. Одлази 1953. у Париз, а потом у Чикаго, где је Радмила дипломирала историју (1961). ФБИ је прогонио због оптужби да је комуниста из ФНРЈ. Докторирала на Колумбија универзитету у Њујорку (1970) на тему “Историја српске социјалдемократске партије 1919. године”.

Била је професор историје, шеф Катедре савремене историје и декан на Сити универзитету у Њујорку до 1984. Пријатељица владике Дионисија. Чланица Централног одбора СПЦ у Америци и чланица Серб Нета. Борац за истину о српском народу у САД. Дародавац средстава за Зајам за развој Србије. Министарка без портфеља у влади СРЈ премијера Милана Панића (1992). Министарка за дијаспору у Влади Србије (1994) и министарка информација (1997/98).

Борила се да Србија почне да користи систем лобирања у свету. У Њујорку 1994. основала Светски добровољни фонд за хуманитарну помоћ и обнову Србије, Босне и Херцеговине и Крајине. Послала у отаџбину велику медицинску помоћ. Оснивач је властите фондације за развој српске културе и образовања младих. Највећи је добротвор цркве Светог Саве у Њујорку. Помогла је финансијски конзервацију Мирославог јеванђеља у Народном музеју. Аутор је књига о Милеви Ајштајн и Михајлу Пупину. Почасни је грађанин Смедерева и Азање. Одликована америчком Медаљом части Еллис Исланд за 2011. годину. Живела је у Београду и Њујорку, где је преминула.

Мирослав Мајкл Ђорђевић је преминуо преклане у Калифорнији. Био је Београђанин (1936), бизнисмен и српски лобиста. Завршио је Прву мушку гимназију (1954) и дипломирао на Правном факултету у Београду. Дипломирао је потом природне науке и менаџмент на Берклију и Државном универзитету Сан Франциско. Магистрирао је финансије на Стенфорд универзитету (САД).

Био је члан одбојкашке репрезентације Србије када је шездесетих емигрирао у Француску. Уселио се у САД 1956. године, а натурализовао (1961). Постао је члан Републиканске странке, председник за омладину, као и извршни директор осигуравајућег друштва "Цапитал Гуарантy", директор "Spanek Inc.", "American Express Variable Annuitu Inc", “Financial security assurance”, “Monad finacial company”, чији је био власник. Основао интернационалну банку "Банка југоисточне Европе” у САД и сада је њен главни директор и председник.

Најпознатији бранилац националних српских интереса у Америци. Иницијатор, оснивач и председник Конгреса српског уједнињења (1990-1999), председник Управног одбора више пута прве модерне српске асоцијације у САД и Канади. Уз помоћ КСУ Срби су ушли у Белу кућу, Конгрес, Стејт Департмент чиме су наши исељеници у САД постали, не само утицајан етнички већ и политички субјект у политичком животу Америке. Преко КСУ организовао Србе у расејању изборио је место српске дијаспоре у политици и дипломатији Србије. КСУ је дао једног генералног конзула (Д.Никитовића) и директора Канцеларије за дијаспору Србије (др Славка Драшковић).

Ђорђевић је био иницијатор демократских промена у отаџбини. Главни покретач и аутор “Српског манифеста” (1997). Оснивач и председник Већа за демократске промене у САД и СРЈ 1997 године. Залагао се за политичко, национално и људско измирење и преображај Србије. Почетком деведесетих предлаган за премијера Југославије са Миланом Панићем и (1999) предлаган од стране српске опозиције за председника Србије. Аутор предлога Влади Србије за сарадњу матице и дијаспоре, за право гласа дијаспоре и избора делегата за Народну скупштину Србије из расејања (2014).

Оснивач је Задужбине "Студеница" за очување српске баштине, културе и развој образовања и Фондације са његовим именом за задужбинарство, која је 2024. додиелила прву награду Александру Маческом из Кливленда. Увршћен је био у 46. издање енциклопедије "Ко је ко у Америци" и у “Енциклопедију српског народа”. Добитник је Медаље части острва Елис, признања усељеницима за значајан допринос америчком начину живота и Ордена матице.