Pitanja iz rasejanja

Navikli da se krajem juna okupljaju na godišnjoj Skupštini dijaspore mnogi su i ovog leta stigli u Beograd. Neki od njih će na dnevni red pred vlast u Srbiji staviti svoje teme. Normalizacija odnosa matice i rasejanja je na prvom mestu.

„ Mi predstavljamo jedan aktivan deo dijaspore koja živi sa ovim problemom već 20 godina i zato smo došli da vidimo ako može nova vlada da počne sa novim idejama ili starim idejama u novom ruhu", kaže Majkl Đorđević iz Kongresa Srpskog Ujedinjenja.

Đorđević je dugogodišnji, dobro poznati, aktivista dijaspore iz Sjedinjenih država. On kaže da je postojeći model saradnje preko Ministarstva za dijasporu dobar, ali da nikada nije u potpunosti praktično realizovan, jer dijaspora može da pomogne samo ukoliko ima prave uslove.

„Pravi uslovi su mnogi... Prvi uslov da matica pokaže da nije maćeha i da je interesuje rasejanje i da želi da ga uključi", dodaje Đorđević.

Borba za glas dijaspore

Istraživanja matice i dijaspore pojedinačno, pokazuju želju za međusobnim povezivanjem, a preduslov za faktičko uspostavljanje mosta između Srbije i rasejanja je pravo glasa, čuje se sve češće iz daleka.

„To bi bio jedan veliki znak da dijaspora dobije ista prava kao mnoge dijaspore u svetu. Da može da glasa, a ne 59 ljudi iz Čikaga, gde ima 200 000 Srba", kaže Majkl Đorđević.

Čuvena brojka od 59 ljudi koliko je na prošlim izborima glasalo u Čikagu govori da problemi koje je izazvao jedinstveni birački spisak tek treba da se reše. Ujedno, to je i jedna od tri glavne tačke platforme koju ispred Kongresa Srpskog Ujedinjenja predstavlja Mirjana Samardžija.

Osim regulisanja prava glasa predlaže se da se zadrži Ministarstvo za dijasporu ili neko slično telo, ali sa odgovarajućim budžetom i znatno efikasnije. Predlaže se i da se predstavnici rasejanja nađu u redovnom sazivu Parlamenta Srbije.

Zašto dijaspora ne investira?

Prema prezentovanim podacima srpska dijaspora je po visini doznaka matici sedma na listi od 190 zemalja. Od ukupnih davanja 91% je u doznakama, a samo 9 procenata u direktnim investicijama. Prosek ovog odnosa u drugim zemljama je 50 - 50 posto.

"Za jednu ekonomiju je produktivnije kada je taj dodatak u formi direktnih investicija i sad je pitanje zašto srpska dijaspora ne daje više u investicijama?", kaže Samardžija.

U potrazi za rešenjem koje bi okončalo nepoverenje dijaspore u ekonomski sistem Srbije, Samardžija se obratila međunarodnim finansijskim institucijama.

„U razgovoru smo sa Svetskom bankom i Međunarodnom finansijskom korporacijom i gledamo kako da se sa dijasporom napravi zajednički program, jedan model, da predamo Srbiji, da bi rizik za investitore bio manji i da će sve ići kako treba", kaže Mirjana Samardžija, predsednica Kongresa Srpskog Ujedinjenja.

Negativna propaganda prema Srbima još uvek traje

Na strane investicije, ali i na identitet pojedinaca i grupa u rasejanju utiče i loš imidž Srbije i Srba u svetu.

„U inostranstvu je ogromna propaganda koja neprekidno traje, koja se nastavlja još od rata devedesetih i prema Srbiji i Republici Srpskoj, jer ne možemo izbaciti republiku Srpsu iz nacionalnog korpusa. Ta defamacija, klevatanja neprekidno traju", kaže Majkl Đorđević.

Inicijativa protiv klevetanja Srba u svetu, ali i u Srbiji, takođe se nalazi među predlozima pojedinih predstavnika Srpskog kongresa ujedinjenja. Za takozvanu Anti - defamejšn (Serbian Anti-Defamation Association) grupu očekuju podršku države Srbije.