Mađarska vlada ugrozila opstanak srbistike

Takozvani bolonjski školski sistem je, uz svoje dobre strane, visokoškolskim ustanovama i njihovim studentima u Mađarskoj doneo i neke manjkavosti koje su zapretile da zatvore vrata pojedinih fakulteta i smerova. Upravo u takvoj situaciji našao se i smer za srpski jezik pri Institutu za slavistiku i baltistiku Filozovskog fakulteta Univerziteta ELTE u Budimpešti.
Kako nam je rekao prof. dr Ištvan Lukač, direktor ovog instituta, prema pravilima bolonjskog školskog sistema, znanje određenog stranog jezika više nije uslov za upis na studije. To je dovelo do toga se prilikom upisa studenata smanji broj pripadnika srpske manjine u Mađarskoj, a situaciju znatno otežava i odluka države da drastično smanji broj visokoškolaca čije će školovanje finansirati.

"Više nema usmenih prijemnih ispita na jeziku za koji se konkuriše, a upis se vrši nezavisno od nas, na osnovu rezultata koje su kandidati pokazali na maturi. Ako gledamo broj upisanih, on varira od dva do pet, šest studenata godišnje. Ova godina donela je drastične promene u mađarskom visokom školstvu. Na filozofskim fakultetima je prepolovljen broj mesta za one studente čije školovanje finansira država, a to je slučaj i kod nas. To je drastična i radikalna promena. Što se brojeva tiče, mi smo dobili 850 finansiranih mesta za svih šezdesetak smerova", kaže profesor Lukač.

Naš sagovornik ističe da je i na osnovu malog broja zaposlenih jasno da se u takvim uslovima ne može kreirati perspektiva za mladu, ambicioznu generaciju. On situaciju smatra alarmantnom, jer ovakvo stanje može dovesti do ukidanja tzv. malih smerova, pa i onog za srpski jezik.

"O tome redovno razgovaram sa dekanom, koji je na više foruma jasno i glasno rekao da ne dolazi u obzir ukidanje bilo kog studijskog smera. Međutim, i dekan će biti nemoćan ukoliko na određenom studijskom smeru ne bude dovoljno prijavljenih studenata. Bilo bi jako važno da srpska zemaljska samouprava u političkim pregovorima sa ministarstvima postavi ovo pitanje kako bi mađarska država garantovala određeni broj finansiranih mesta za upis pripadnika ove manjine. Jedna mogućnost je da se ova problematika reši u okviru političkih pregovora, možda čak i uključivanjem matične države. Sa druge strane, moguće rešenje je da samouprava iz sopstvenih izvora izdvoji sredstva za stipendiranje određenog broja studenata iz redova srpske manjine", rekao je Lukač.

Dr Aleksandar Urkom, predavač na smeru za srpski jezik, kaže da je lično imao priliku da sa ovim problemom bliže upozna rukovodstvo SSM-a (Samouprava Srba u Mađarskoj) i ukaže na moguću strategiju za prevazilaženje problema.

Mislimo da bi rešenje moglo biti raspisivanje konkursa za stipendiranje studenata srpskog jezika, bilo u celosti ili kroz sufinansiranje, od septembra ove godine. Mi smo, kao katedra dobili usmenu podršku i obećanje da će SSM sve učiniti da se realizuje ova zamisao, ali smo upoznati i sa činjenicom da u međuvremenu treba da se ispoštuje odgovarajuća administrativna, odnosno zakonska procedura. Ja ipak verujem da će naša inicijativa uroditi plodom i da ćemo već ovog septembra moći da među našim studentima vidimo one koji su uspeli da dobiju određenu finansijsku podršku od SSM-a, kao aktivni pripadnici srpske zajednice", ističe gospodin Urkom.