Popis stanovništva – problemi i dileme

Predsednici zemaljske i budimpeštanske srpske samouprave Ljubomir Aleksov i Borislav Rus, kao i direktor Srpskog instituta pri SSM-u Pera Lastić, upoznali su prošlog četvrtka posetioce tribine Srpskog kulturnog kluba sa razlozima i načinima sprovođenja aktuelnog popisa stanovništva u Mađarskoj. U svojim izlaganjima, ali i tokom žive diskusije koja se potom razvila među prisutnima, nastojali su da razjasne neka od ključnoh pitanja i nedoumica vezanih za izjašnjavanje građanima o nacionalnom i verskom identitetu.

Pošto je, nakon uvodnih reči sekretara kluba Vladana Jovanovića, upoznao posetioce sa istorijatom i razlozima popisivanja stanovništva u Mađarskoj, Pera Lastić je rekao da građani nemaju razloga da strahuju od bilo kavkih negativnih posledica ukoliko se izjasne o svojoj nacionalnosti ili poreklu. Prema njegovim rečima, podaci koji se prikupljaju putem popisa služe isključivo u statističke svrhe.

On je podsetio da će i ovaj popis obuhvatiti sve one stanovnike Mađarske koji na njenoj teritoriji žive duže od tri meseca, bez obzira da li imaju mađarsko državljanstvo ili ne.

"Zajedno sa onima koji ispoljavaju dvojni identitet i sa doseljenim stanovništvom, u Mađarskoj je na prošlom popisu bilo nešto više od 3.800 onih koji su kao svoju nacionalnost naveli srpsku. Onih kojima je srpski maternji jezik bilo je nešto manje, oko 3.400, ali je oko 5.100 njih upisalo da im je kulturni identitet srpski. Iznenađuje da je samo 1.900 ljudi upisalo da su srpske, ali pri tome treba znati da prilikom prošlog popisa nije vođena nikakva kampanja da se ljudi izjašnjavaju o svojoj veroispovesti", istakao je direktor Srpskog instituta.

Predsednik SSM-a Ljubomir Aleksov najpre je govorio o praktičnim pitanjima vezanim za tehnologiju popisivanja stanovništva i pri tom upozorio na moguće nedoumice i probleme.

"Ako se preko interneta upisujete, automatski će vam prilikom upisa reči „Szerb" biti ponuđene barem tri opcije u pogledu veroispovesti, tako da treba obratiti pažnju da je u jedina odgovarajuća formulacija za srpske pravoslavne vernike „Szerb ortodox". Formulari postoje na internet sajtu statističkog zavoda i na srpskom jeziku, oni se mogu koristiti kao informacija, ali se odgovori ispisuju na mađarskom, kako popisivači ne bi imali jezičkih problema. Mi smo proteklih dana boravili u svim naseljima u kojima postoje srpske samouprave i sugerisali ljudima da obrate pažnju na pitanja od broja 34. do 39, jer se te rubrike odnose na nas. Ako je asimilacija doprinela tome da se neko na 34. pitanje izjašnjava kao Mađar, ali živi u srpskoj porodici ili je na drugi način povezan sa Srbima, onda treba da na 35. pitanje odgovori da je vezan za srpsku zajednicu. Sigurno je da će i ti podaci imati određeni značaj", rekao je Aleksov, podsećajući da se predlogu novog Manjinskog zakona nalazi i stavka prema kojoj će se manjinska prava i finansiranje manjinskih zajednica od 2014. godine vezivati za rezultate ovogodišnjeg popisa stanovništva.

Borislav Rus se posebno osvrnuo na neke nelogičnosti u propisima vezanim za popis i u samim popisnim listovima. „Popis je obavezan i zakonodavac je predvideo određene sankcije za one koji ne budu učestvovali u njemu. Kontradiktorno je da je popis obavezan i da se od njega očekuje realna slika nacionalnog, jezičkog i verskog sastava stanovništva, a da upravo popunjavanje ovih rubrika nije obavezno. Postavlja se pitanje kako se može dobiti realna slika nečega za šta izjašnjavanje nije obavezno, a pogotovo je nedopustivo to da će se na osnovu tako dobijenih rezultata odlučivati o tretmanu pojedinih nacionalnih manjina. Ako mađarska vlada na osnovu toga bude vodila dalju zvaničnu manjinsku politiku, uključujući i finansiranje naših istitucija, to će doneti veoma teške posledice. Iz onoga što vidimo, još nije jasno ko će sve biti ubrojan u Srbe, da li samo oni koji se izjasne da su srpske nacionalnosti, ili pak i oni čiji je maternji jezik srpski, koji pripadaju srpskoj kulturi i tako dalje", rekao je, pored ostalog, Borislav Rus.

Potpredsednica SSM-a dr Milica Pavlov je na ovoj tribini iznela svoja iskustva „sa terena", jer je i ona, kao i Ljubomir Aleksov, u ime zemaljske samouprave proteklih nedelja obilazila naselja u Mađarskoj u kojima žive Srbi, objašnjavajući našem življu na šta treba da obrati pažnju prilikom popunjavanja upitnika.

Na tribini se čuo i podatak da, prema izveštajima crkvenih opština, Budimska eparhija okuplja svega oko 1.300 vernika i taj podatak ocenjen je kao poražavajući. U ovaj broj uračunati su oni koji plaćaju „razrez" crkvi, odnosno oni koji su registrovani kod parohijskih sveštenika.