Manjinska sudbina

Istoričar Čedomir Antić u razgovoru za Oko Magazin kaže da ga nije iznenadila činjenica da Rumunija postavlja nezgodno pitanje u trenutku kada to Srbiji ne odgovara, jer su najave postojale nekoliko godina unazad.

Najava blokade srpske kandidature, uz tvrdnju da se Rumunima u Srbiji uskraćuju manjinska prava, u Briselu je shvaćena kao pritisak zbog uskraćivanja ulaska Rumunije u Šengen.
"Nezgodno je što mi živimo u državi koja je omogućila najšira prava nacionalnim manjinama i možemo sa pravom da tražimo od susednih država da srpskom narodu daju takva prava", kaže Čedomir Antić.
O stanju manjinskih prava za naše sunarodnike u regionu brine Savet za Srbe u regionu. Pored starog metoda održavanja nacionalnog identiteta kulturno-umetničkim manifestacijama, Srbima koji žive van matične države Savet za Srbe u regionu nudi administrativnu i pravnu pomoć. Međutim Antić insistira na tome da Srbija nije do kraja razvila takvu politiku.

„Dozvolili smo da Srbi u Sloveniji i Crnoj Gori budu bez prava, ili su im prava značajno umanjena. U Albaniji skoro da ih nemaju. U Makedoniji su prava dobili samo zahvaljujući tome što su vlasti htele da naprave ravnotežu sa Albancima. U Hrvatskoj Srbi uživaju nekakva prava ,ali su im ukinuta prava koja su im obećana", kaže Andrić.
U Ministarstvu za vere i dijasporu negiraju da je sve tako crno.
„Postoje veliki pomaci kao što ih ima i u položaju srpske nacionalne zajednice u Hrvatskoj, iako su tu problemi najveći i posledica su nasleđa ratova bivše Jugoslavije. Još nisu rešeni problemi vezani za postojanje tajnih optužnica, restitucije stanarskog prava, neki oblici indirektne diskriminacije kod zapošljavanja", rekao je za OKO magazin, Srđan Srećković, ministar za dijasporu.
Rumunija, s druge strane, predstavlja dobar primer komšija koji uvažava svoje sugragrađane Srbe. Iako ih je procentualno malo, Srbi u Rumuniji imaju škole na maternjem jeziku, gimnaziju, institucije koje finansira vlada, pa i poslanika u rumunskom parlamentu.
"U Mađarskoj je situacija specifičnija i lošija, mađarskim ustavom se garantuje poslaničko mesto u parlamentu za sve manjine, pa bi tako trebalo da bude i sa srpskom, ali nikada nije usvojen taj zakon koji treba da bude razrada ustavnog prava koji bi omogućio da u realnosti Srbi imaju mogućnost za poslaničko mesto", kaže Srećković i ističe kao dobru stranu to da su sve zemlje u regionu ili postale članice Evropske unije ili su na tom putu, a poštovanje prava nacionalnih manjina je evropski standard od kojih Evropska unija nikada neće odustati.
"Primer Mađarske pokazuje da biti članica Evropske unije i poštovati prava nacionalnih manjina nije uvek isto. To je raskorak između zakonodavne i sudske vlasti, koji može to pitanje da ostavi nerešeno jako dugo, a u Evropskoj uniji se niko za to ne brine, a da je reč o Srbiji verovatno bi neki komesar bio ovde i ucenjivao našu zemlju", kaže Čedomir Antić.
Srbija može da očekuje dodatna uslovljavanja. Mađarska, kao članica Evropske unije je, iako ne daje dobar primer kada je reč o srpskoj manjini, već postavljala pitanje položaja Mađara u Srbiji. Za nešto više od godinu dana i Hrvatska će biti u Evropskoj uniji... Vetrovi će duvati sa svih strana, počev od košave.
„Tu je sever Srbije, imamo određene strukture i stranačke i iz takozvanog nevladinog sektora koje govore o Srbiji kao o saveznoj republici Srbiji, kao o federaciji. Ideja sa stvaranjem Vlaha, i da ih ima 2 000 000, a ne 100 000 ili 50 000, jako lepo se poklapa sa idejom regionalizacije", ironičan je Antić.
Ministar Srećković smatra da sve zajednice u Srbiji objektivno imaju tretman po najvišim međunarodnim i evropskim standardima.
„Mi ćemo poboljšavati njihov položaj, jer od toga imamo samo koristi, mulitikulturalnost doprinosi razvoju Srbije i niko od toga ne treba da zazire, ali moramo i da podržavamo Srbe u svim zemljama regiona", kaže Srećković.
Na pitanje da li će zarad dobroevropskih odnosa biti ublažena srpska htenja za bolji tretman Srba u zemljama Evropske unije ministar Srećković odgovara da veruje da se tako nešto neće dogoditi.
„Srbija je već postala značajan regionalni igrač, i zato verujem da će i naši zahtevi za prava biti primani na pozitivan način koji niko neće gledati kao uplitanje u unutrašnje stvari tih država ili traženje nečega što se ne podrazumeva po međunarodnom pravu", rekao je Srećković.
„Na putu ka Evropskoj uniji treba da se trudimo da sačuvamo svoje dostojanstvo, dakle to je ključna stvar. Ne treba nama Evropska unija da štiti prava srpskog naroda, mi moramo da se izborimo sa zlim duhovima koje imamo ovde. S druge strane ne treba nama neko da objašnjava ekonomiju. Zna se šta je cilj dobre ekonomije, budžetski i spoljnotrgovinski suficit. To su ključne dve stvari i kada to postigne Vlada ,onda neće biti ucenjivana", rekao je za Oko magazin Čedomir Antić.