Gramofonija – Violinski koncert Edvarda Elgara

Kao i u prethodnoj emisiji, i večeras ćemo emitovati snimak zabeležen prenosnom snimateljskom opremom koja je ranih osamdesetih godina omogućavala digitalno snimanje na mestima na kojima nisu postojali tehnički uslovi za takav rad. U SSSR-u je najznačajniju ulogu u ovom poduhvatu imao snimatelj Edvard Šahnazarijan koji je modifikovanim vozilom popularno nazvanim “ton vagon” posećivao koncertne prostore u kojima su bila realizovana izvođenja vrhunskog kvaliteta i u njima beležio digitalne snimke koji su kasnije objavljivani na nosačima zvuka. To je slučaj i sa albumom koji večeras emitujemo, a koji je snimljen 1984. godine upravo na način koji je prethodno opisan. Iako su ovi snimci izuzetno značajni za istoriju digitalne snimateljske tehnologije, oni ipak imaju pre svega eksperimentalni karakter budući da je trebalo da dokažu upotrebljivost i superiornost novog načina snimanja nad starim. To je u većini slučajeva i postignuto, međutim, dinamički opseg snimaka kao i balans između snimljenih kanala, nisu uvek bili na nivou na kojem je to bilo uobičajeno sa analognim načinima snimanja. Oistrahovo izvođenje Elgarovog koncerta je u tom smislu dobar primer borbe za osvajanje nove tehnologije koja je sa sobom nosila i nove izazove, s obzirom na to da je dinamički odnos između soliste i orkestra na snimku značajno narušen u korist solo violine koja glasnoćom dominira nad zvukom ansambla. Snimak je tehnikom DMM transferovan na vinilne nosače zvuka, ali je jedino reizdanje na ploči bilo u Istočnoj Nemačkoj 1988. godine, dok je na kompakt disku snimak objavljen tek godinu dana kasnije, zajedno sa Britnovim koncertom u izvođenju Borisa Gutnikova.

Narušen balans između soliste i orkestra gotovo izvesno nije posledica greške snimatelja, s obzirom na to da je Šahnazarijan u više navrata sarađivao sa Ojstrahom, a odlične analogne snimke koje su zajedno realizovali smo emitovali u prethodnim emisijama. Zbog toga se može pretpostaviti da je razlog za ovako neuobičajen miks, nova digitalna oprema koja je pred snimatelje postavljala mnoge izazove među kojima su najčešće isticani upravo dinamički problemi do kojih je dolazilo usled drugačije prirode PCM beleženja zvuka od snimanja na magnetofonske trake sa kojima su novi snimci obično bili upoređivani. Očito ovaj problem tada nije bio percipiran kao dovoljno značajan da bi snimak bio odbačen, te je on danas važno svedočanstvo o razvoju i izazovima digitalnog snimanja zvuka ranih osamdesetih godina.

Autor emisija Milan Milojković
Urednica Sanja Kunjadić