Svetske muzičke pozornice

U prvom delu koncerta ovi umetnici su izveli Bergov Violinski koncert pod nazivom Sećanje na anđela, komponovan 1935. godine. Ovo je jedno od najpoznatiji Bergovih ostvarenja i delo u kojem autor na vešt način spaja dodekafonsku tehniku i poznoromantičarski jezikom. Serija ovog dela zasovana je na nizovima durskih i molskih trozvuka koji se preklapaju uz završni celostepeni tetrahord. Rezultat ovih postupaka je specijalno konstruisana serija čija je inverzija od tona ha identična retrogradnoj formi njenog osnovnog oblika. Pored dvanaesttonske tehnike, Berg je u ovo delo na efektan način uključio i citate – u prvom stavu, to je austrijska narodna pesmu iz Koruške, za koju se pretpostavlja da je reminiscencija na predeo gde je Berg sreo anđela, odnosno mladu Manon Gropijus, ćerku Alme Maler i Valtera Gropijusa, koju je i sam doživljavao kao svoje dete. Manon je umrla 1935. sa samo 18 godina, dok je Berg i dalje radio na ovom koncertu. Prvi stav je stoga portret ove mlade devojke, dok u drugom prikazuje bolest i smrt anđela. Pored citata iz Koruške, Berg je iskoristio i Bahovu harmonizaciju korala Dovoljno je.

Violinski koncert Alban Berg napisao je u vreme kada je Nacizam već bujao u zemljama nemačkog govornog područja, a njegova muzika bila etiketirana kao „kulturni boljševizam”, te se nije izvodila u Nemačkoj, ali ni u njegovoj rodnoj Austriji. Muzikolozi pretpostavljaju da je ovim delom i očitim pozivanjem na austrijsko-nemačku tradiciju, Berg istovremeno želeo da obezbedi mesto sebi i drugim kompozitorima kojima je uskraćivano mesto u njihovoj tradiciji.

U drugom delu koncerta izvedena je Osma simfonija u ce molu opus 65 Dmitrija Šostakoviča. Ovo delo se sa jedne strane ne ubraja u neka od Šostakovičevih najpopularnijih simfonijskih ostvarenja, a sa druge, svakako važi za jedno od interpretativno najizazovnijih, zbog čega je i nosi nadimak „Opera za orkestar”. Osma simfonija u ce molu je kompozitorovo prvo simfonijsko ostvarenje napisano posle izuzetno uspešne Lenjingradske simfonije, a dovršeno je 1943. godine kada ga je premijerno izveo Jevgenij Mravinski, kome je i posvećeno. Uprkos tome što su sovjetske vlasti kompoziciji pridodale naziv Staljingradska simfonija, povlačeći analogiju sa prethodnim ostvarenjem Šostakoviča i u želji da ga iskoriste u propagandne svrhe, delo nije doživelo uspeh prethodnika. Štaviše, ova simfonija je naišla na kritiku kod stručne javnosti, između ostalih, o njoj se nepovoljno izrazio i Sergej Prokofjev, a nakon Ždanovljevog dekreta 1948. godine, bila je jedno vreme i zabranjena.

Autorka Jelena Damjanović