Kupovina iz fotelje, i pored nekih mana, postaje nam sve privlačnija

Gužve, redovi, čekanje. Tako je, donedavno izgledala pretpraznična kupovina. Gužvi u radnjma je sve manje, a onih koji biraju da iz udobnosti svog doma i jednim klikom uštede vreme i živce sve više – potvrđuju i podaci Narodne banke Srbije.

„Prema izveštaju NBS oko 38 odsto je povećana onlajn kupovina. To je meteorski rast tog vida trgovine, upravo iz razloga što je to praktičnije za potrošače, uglavnom su niže cene, a i uglavnom je besplatna dostava. Dakle, ima niz prednosti, ali ima i naravno izazova“, napominje Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača.

U poređenju sa zemljama Evropske unije, Srbija zaostaje po zastupljenosti onlajn trgovine, ali prednjači u odnosu na druge u regionu. U Severnoj Makedoniji 27,6 odsto potrošača koristi internet za kupovinu, najmanje u Albaniji – 13,6 odsto. Stručnjaci kažu da je na porast onlajn kupovine dosta uticao dolazak kineskog Temua na naše tržište.

„Navika i način kupovine jesu se promenili, naročito posle kovida. Tu je zapravo bio najjači udar na potrošače i na navike za kupovinu. Ova sada tako agresivna kampanja koju imaTemu, dodatno je podstakla, ali sa druge strane i malo naučila tržište kako funkcionišu procesi, šta mogu da očekuju“, navodi Miljan Premović, marketinški stručnjak.

„Temu je i nastao kao neka jeftinija platforma, to im je bio i marketinški cilj i oni će sada imati jako veliki problem da se takmiče sa drugim konkuretnima – Amazonom, Šejnom, ili kineskim platformama odnosno konkurentima“, napominje Ivan Tanasković, direktor Ekomerc asocijacije.

Kupovina iz fotelje uz prednosti ima i mane.

„Potrošač pre svega treba dobro da pogleda stranicu oglašivača – da li je u pitanju zlonamerna stranica, ili je zaista u pitanju trgovac. Zatim treba da proveri na koji način će da se postupa po njegovoj eventualnoj reklamaciji, koje su kontakt forme potrošaču na raspologanju. Da li može da kontaktira i putem više kanala komunkacije, a ne samo putem četa sa veštakom inteligencijom. Može doći i do zloupotrebe podataka, tako da je potrebno da potrošači budu maksimalno obazrivi, najpre da pogledaju stranici oglašivača, da provere da li je registrovan u APR-u“, preporučuje Vesna Perinčić.

Internet, pokazuje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku, najčešće se koristi za kupovinu odeće, sportske opreme, za dostavu brze hrane, najmanje za kupovinu knjiga.