Једноставан тест открива очекивани животни век код старијих особа

Набројати што више животиња за 90 секунди – овај једноставан језички тест, према резултатима нове студије, може да укаже на то колико дуго старији људи још могу да живе.

Истраживачи су открили: што више животиња особа може да наброји, то је више животног времена остало. Свака додатна поменута животиња у просеку „продужава“ очекивани животни век за пет процената.

Ко успе да за минут и по наведе око 33 животиње, у просеку има још дванаест година живота пред собом. Код оних који наброје једва једанаест, очекивани животни век је свега три године.

Подаци потичу из Берлинске студије о старењу, спроведене на 518 особа између 70 и 95 година. Студија је започета пре око 30 година, са једнаким бројем учесника по старосним групама и полу.

Учесници су више пута учествовали у когнитивним тестовима – међу њима и у тесту „набрајање животиња“.

Истраживачи су током година пратили све учеснике: ко је још жив? Ко је преминуо – и када? Уз те информације, могли су да повежу тренутак када је тест обављен – са вероватноћом смртности.

На чему се заснива тест набрајања животиња

Тест делује једноставно, али је, према речима Улмана Линденбергера из Института Макс Планк за истраживање образовања, много бољи показатељ преосталог животног века старијих особа него сви досадашњи тестови и задаци. Он је коаутор студије.

Тест захтева ангажовање целокупног когнитивног система, објашњава Линденбергер. Проверава се брзина, дугорочна меморија и будност учесника:„Тест мора да се ради брзо, мора да се извлаче информације из дугорочног памћења и истовремено мора да постоји нека врста надзора над сопственим одговорима, да се не би стално понављале исте две речи", објашњава он.

Разлика у односу на друге когнитивне тестове

За разлику од класичних когнитивних тестова који проверавају да ли особа може да памти више ствари истовремено, логички закључује или се присећа спискова речи, овај тест има другачији циљ – предвиђање очекиваног животног века.

Већина способности које проверавају традиционални тестови опада већ у средњем животном добу, каже психолог. Насупрот томе, способност да се у кратком року наведе много имена животиња задржава се дуже – упркос старењу мозга.

Линденбергер додаје: „Када та способност почне да слаби, то изгледа има посебан однос са смањењем животног века."

Такав пад когнитивних способности примећивао је још раније код особа с деменцијом. Као млад истраживач, лично је спроводио многе тестове. Сећа се типичних образаца одговора:

„‘Шта сам требао да урадим? Мачка, пас... која беше вежба? Мачка, пас...' – то сам више пута посматрао. Може се замислити да су у дугорочној меморији једноставно мачка и пас најактивнији појмови.“ Истовремено, особе заборављају задатак и не сећају се претходних одговора – па поново кажу „мачка, пас" када их се подсети.

Резултати теста независни од образовања и прихода

Истраживачи су испитали и да ли ниво образовања и нето приход утичу на резултат теста. Њихов закључак – чак и ако особе са вишим образовањем у просеку располажу богатијим речником, то не мења однос између резултата теста и очекиваног животног века.

По мишљењу истраживача, разлог за то је што су животиње тема блиска свакодневици – независно од животног стандарда или образовања. И људи са нижим формалним образовањем често имају близак контакт са животињама – било због начина живота, било због професије.

Могуће комбиновање са тестом „фламинго"

Прошле јесени пажњу је привукао тзв. фламинго тест. Ко дуже може да стоји на једној нози, у просеку живи дуже, показале су студије. Линденбергер сматра да би комбиновање оба теста – језичког и теста равнотеже – могло дати још прецизније резултате.

Оба теста мере различите аспекте старења: један се односи на когнитивне способности, а други на физичку координацију. Према Линденбергеру, комбинација би могла да пружи додатне увиде у очекивани животни век појединца.

На крају, Линденбергер наглашава да се статистичке тврдње о вези између резултата теста и животног века не могу примењивати на појединачне случајеве. „Ти односи изражавају само вероватноћу. Поуздане изјаве о стварно преосталом животном времену појединца не могу се из тога извести." И то не треба ни чинити.