Već kod beba od dva-tri meseca može da se primeti kašnjenje u govornom razvoju
Prošlogodišnji rezultati testiranja za polazak u školu pokazali su da skoro 80 odsto budućih prvaka ima problema sa govorom. Dok se čeka ovogodišnja statistika, sva je prilika da se broj neće smanjiti, sudeći po tome koliko su pune čekaonice za pregled i savet logopeda.
Istraživanja pokazuju da se sa ovim problemom najčešće susreću deca između druge i šeste godine života i da se ovaj problem javlja čak tri puta češće kod dečaka nego kod devojčica. Više o ovom problemu za RTS govorila je Marijana Mirković, logoped iz Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju.
Pre pola veka u Srbiji je svega 10 odsto dece imalo govorne probleme, a danas ih ima, prema pojedinim istraživanjima, svaki šesti predškolac, pa i osnovci u nižim razredima, šta je razlog?
– Činjenica je da nam je u porastu broj dece u govorno jezičkom ali i psihomotornom razvoju, zaista nekih poslednjih možda 20 godina, a posebno poslednjih 10 godina. Razlozi mogu biti različiti. Mi živimo u savremenom dobu kada je stil života dosta promenjen, kada su deca izložena različitim neprimerenim, nepotrebnim sadržajima u ranom uzrastu.
Kao što znamo, dete razvija govor od rođenja i za razvoj govora potreban je dobar uticaj i socijalne sredine, a pre svega dobar nasledni odnosno genetski faktor, predispozicija. Kažemo da se dete rađa sa predispozicijom da razvije govor, često se desi da taj govor ne ide svojim tokom, ne razvija se kako bi trebalo.
Različiti su uzroci, dešava se da se deca ne razvijaju optimalno što se tiče prevashodno hranjenja, ta orofacijalna regija, muskulatura nije adekvatna uzrastu, sporije sazreva. Deci se dugo pasira hrana, deci se dugo daje laža, koriste dugo cuclu, nisu dovoljno stimulisana verbalno, često vrlo rano bivaju izložena digitalnim sadržajima koji su takođe vrlo štetni u ranom uzrastu.
Roditelji su preopterećeni savremenim načinom života, svojim obavezama, ne stižu dovoljno da se posvete deci i počinju mnogo kasnije nego što bi trebalo, od rođenja do druge, treće godine.
Koliko se pacijenata javlja?
– Poslednjih nekoliko godina u Zavodu godišnje primimo od tri do tri i po hiljade, nekada i do četiri hiljade novih pacijenata. To su najčešće deca uzrasta od druge do četvrte i pete godine. Naravno dolaze nam i deca pred polazak u školu.
U porastu je broj dece sa usporenim psihomotornim razvojem, sa razvojnim govorno jezičkim poremećajima, ima sve više dece koja spadaju u kategoriju mešovitih razvojnih poremećaja i naravno, primećujemo i porast dece iz spektra autizma. To nije samo kod nas, u celom svetu je u pitanju porast dece koja imaju te smetnje iz spektra autizma.
Koji su to prvi znaci da nešto nije u redu i da je potrebna poseta logopedu?
– Roditelj prve znake da nešto nije u redu može već da primeti kod bebe. Beba koja se neadekvatno razvija to je neka mirna beba ili jako plačljiva, razdražljiva beba, beba koja ima problem sa hranjenjem, gutanjem, kasnije sa žvakanjem, jako kasno uvode čvrstu hranu, dugo pasiraju, lenje bebe, dakle, ili bebe koje ne reaguju adekvatno na govor i glas roditelja, bebe koje su u slabom fokusu, nezainteresovane za govor sredine. Kada se roditelj obrati, beba bi trebalo da gleda u njega, da se osmehne.
U ranom uzrastu, od drugog do trećeg meseca, kad se javlja taj prvi socijalni osmeh, roditelj može da primeti da tu nešto nije u redu. Zatim posle toga kako ide to gukanje od trećeg-četvrtog meseca, zatim peti-šesti brbljanje. Prva reč, smatra se da bi trebalo da se uhvati kod deteta tipičnog razvoja na uzrastu oko prve godine.
To je nekako sad poslednjih godina pomereno, naravno da ima dece koja se razvijaju tipično, koja su adekvatno stimulisana, ali zaista ima dece sa smetnjama u razvoju kod kojih je važno da se što ranije krene sa stimulativnim tretmanom.
Treba naglasiti da tokom odrastanja većina prevaziđe ovaj problem, tako da tek oko jedan posto odraslih muca ili ima govornu manu u starijem dobu.
Коментари