Пуне руке посла логопедима, све више деце са говорно-језичким проблемима

У протеклих неколико година све је више деце која касне у говорно-језичком и интелектуалном развоју са социо-емоционалним проблемима.

Што се тиче проблема у говору, гошћа Хронике Маријана Мирковић, логопед из Завода за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију, каже да је када дете крене у школу већ касно да се неки гласови коригују.

„Изгубљен је идеалан период. Родитељи треба на време да примете одступања у развоју у говору и језику код свог детета, било да је у питању артикулација гласова или дубљи језички поремећај, и на време потраже помоћ логопеда“, наводи Маријана Мирковић.

Најчешће се неправилно артикулишу гласови из групе африката – дентални и предњонепчани гласови (с, з, ц, ћ, ђ, ш, ж, ч, џ), као и латерали (р, л, љ).

Према њеним речима, неправилности се крећу од непостојања гласа до његове супституције неким другим гласом који је у развојном реду пре тог који недостаје.

„Родитељи доста могу да помогну, али и одмогну. Дешава се и да родитељи погрешно изговарају гласове и деца их имитирају. Родитељ треба увек правилно да се обраћа детету, чистим и јасним говором, не треба да му тепа или да се мази“, објашњава логопед.

Велики проблем је што малишани немају довољан фонд научених речи.

Треба, како каже, радити са децом на обогаћивању тог фонда, највише читањем. Међутим, ако дете није заинтересовано за то, може и на друге начине.

„Скретање пажње на предмете у окружењу, појаве, боравак напољу у природи, дружење, посећивање приредби, изложби… Добар начин је и учење песама да дете спонтано док се игра памти речи“, наводи Маријана Мирковић.

Што више разговора, што више дружења и интеракције.