Звечке су са луткама отишле у пензију, на Светски дан детета стручњаци упозоравају на штетност дигиталних справа

Чак 86 одсто деце узраста од девет до 17 година дневно проведе између четири и седам сати на интернету. Ни они млађи у Србији не заостају много. Готово половина њих користи друштвене мреже, док је тај проценат у Немачкој свега 11 одсто.

Играчке, слагалице, звечке, лутке... све чешће су у сенци мобилних телефона. Популарност технологија расте из дана у дан, а старосна граница корисника све је мања.

Све чешће може да се примете телефони и у рукама деце старости до две године.

„Чак и кад су мала, док их хране, добијају телефон да се смире. Кажем родитељима данас  – Ко је нас смиро кад смо били мали? Па нико! Радио сам истраживање, већ са седам, осам година, ми смо већ тад имали у првом, другом разреду око 20 одсто мобилних телефона. Сад их имамо више, а зна се, то се већ 10 година истражује, да мобилни телефони ипак утичу на успоравање развоја појединих делова мозга", испричао је др Ранко Рајовић, неуроендокринолог.

Још опаснији је садржај. Свако друго дете узраста од девет до 16 година сусрело се са сексуалним садржајем на интернету, показује истраживање Деца Европе на интернету.

„Када је у питању безбедност деце и садржај који се приказује на готово свим платформама које су најпопуларније, чак и међу нама старијима, тинејџерима и децом, није се показао као безбедна ствар. Јер пошто су деца толико изложена том неадекватном садржају, који је бритуалан и насилан и пун сексуалне конотације, нажалост, такав садржај почињу да прихватају као нормалан и пожељан", објашњава Катарина Јонев Ћирковић испред пројекта Безбедност деце на интернету.

Како би избегли такав сценарио, прво треба да реагују родитељи. Стручњаци су сагласни  –  одузимање телефона није решење, али разговор најчешеће јесте.

„Проблеми који се могу јавити услед велике употребе мобилног телефона је управо да дете касније, већ у школском добу има проблем са концентрацијом, пажњом, памћењем, што уопште није некако лако решавати, а родитељи се у том узрасту најчешће јављају зато што дете креће у школу", каже психотерапеут Јована Стојковић.

„Ако родитељ има телефон хоће и дете, ако родитељ чита књигу, хоће и дете да чита књигу, ако родитељ слаже лего-коцке па хоће и дете", додаје др Рајовић.

Из света стижу прве реакције на проблем како би се смањила „штета" коју друштвене мреже могу нанети младима. Аустралијска влада намерава да уведе закон којим би се забранио приступ друштвеним мрежама деци млађој од 16 година.