Живети у прошлости: Како је саобраћајна несрећа избрисала четири деценије живота Лучана д'Адама

Лучано д'Адамо, рођен 1956. године, пробудио се 2019. године у болници пошто су га ударила кола у Риму, граду у коме живи. Тако се догодило да је изгубио скоро 40 година живота, иако тога није свестан, јер му се сећање засутавило у 1980. када је имао 23 године.

Када се пробудио и када га је лекар питао кога да обавести, Лучано је одговорио да позову његову покојну мајку. Није знао да има жену, децу и унуке, већ је био убеђен да тек треба да се ожени у јулу 1980.

До данас његово сећање је заустављено у марту месецу пре 44 године. Не сећа се ничега што се десило, ничега што је доживео, нити особа које чине његов живот. И даље има 23 године, а не скоро 68.

„Када сам се погледао у огледало у болници схватио сам да сам изгубио толике године. Буквално сам вриснуо. Било је страшно. Питао сам се: ко је овај човек?“, наводи Лучано.

Лучано није препознавао аутомобиле на улицама Рима. Када је сео у ауто са сином ћутао је све време, јер није знао шта је то навигација и откуд он у таквом футуристичком аутомобилу.

Исто је доживео и са телевизором. Не зна ништа о променама у политичком животу, о смрти папа, Џона Ленона, о Берлинском зиду. Ништа није знао о фудбалским резултатима његове вољене Роме и када је гледао снимљене утакмице радовао се као да гледа директан пренос. Иако уопште није знао ко су Марадона, Меси, Роналдо.

„Одем на Гугл и напишем 'Куле близнакиње', или било шта… На пример, нисам знао да је Рома освојила два Скудета, наша репрезентација два шампионата. Ништа нисам знао о мобилним телефонима, компјутеру. Када сам видео мобилни мог сина који ми је показао фотографије питао сам га: 'Мама миа! Све ове фотографије си одштампао? А где су ти филмови?‘“, објашњава Лучано како се осећао после несреће.

Лучану је још увек тешко да одговори на једноставно питање – колико има година?

„Мени одмах дође да кажем 29, а онда схватим да ћу у децембру напунити 68.“

Његова супруга му је показала слике венчања и полако су заједно реконструисали његов живот, али он се ничега не сећа, живи практично са странцима.

Портир школе у којој сада ради научио га је да користи интернет и телефон. То му се свиђа, али Лучано каже да није срећан и да је немогуће да буде срећан јер има само трећину свог живота, све остало је потпуни мрак.