Ljudožderi Tsavoa nisu mit - koji je razlog krvavog pira kenijskih lavova pre više od 100 godina

Duže od jednog veka stare čeljusti i zubi dva lava – koji su stekli reputaciju ljudoždera – sada otkrivaju nove tajne, uključujući i to ne samo da li su jeli ljude, već i zašto.

Koristeći nove napretke u tehnikama sekvenciranja i analiziranja stare i degradirane DNK, istraživači iz SAD i Kenije proučavali su dlake koje su ostale u čeljustima lavova.

Svoje nalaze objavili su u novoj studiji, koja je poslužila da se proveri zloglasna legenda o Tsavoanskim ljudožderima. I ne samo to, već i da se bolje razume šta je nagnalo ove divlje predatore da se ponašaju toliko neobično.

Duhovi iz tame

Prvi izveštaji o napadima lavova počeli su u martu 1898. godine, odmah nakon što je u Keniju stigao potpukovnik Džon Henri Paterson, britanski vojni oficir i inženjer koji je nadgledao projekat gradnje pruge između Kenije i Ugande.

Britanci su sa sobom doveli hiljade radnika da grade most, većinom iz Indije, i smestili ih u kampove dugačke nekoliko kilometara.

Isprva je Paterson sumnjao u izveštaje da su lavovi odgovorni za nestanak dva radnika, ali je promenio mišljenje nekoliko nedelja kasnije kada je indijski vojni oficir Ungan Sing, koji je sa njim došao, pretrpeo istu sudbinu.

Paterson je tu noć proveo na drvetu, zaklevši se da će ubiti lavove i čekajući da se vrate. Kasnije je u svom dnevniku zapisao da je to veče u daljini čuo zlokobnu riku, a onda vriske i krike iz susednog kampa udaljenog oko 800 metara.

Sledeće jutro su ga obavestili da je lav napao drugi deo kampa.

Tada je počela dugotrajna potraga Patersona i saradnika da ulove i ubiju dva velika lava bez grive. Lavovi bez grive su uobičajeni u nekim područjima, ukljujući i Tsavo, možda zbog lokalne klime ili vegetacije.

Napadi su odjednom prestali, a zatišje je trajalo par meseci, a povremeno su se čule glasine o tome da su viđeni u blizini.

Kada su se lavovi vratili, bili su još agresivniji. Umesto da su napadali usamljene pojedince kao ranije, sada su često upadali u kampove zajedno.

Paterson ih je na kraju ubio u decembru. O neuobičajenom slučaju dva lava snimljena su i dva filma – Bwana Devil iz 1952. i Ghost and the Darkness iz 1996. godine sa Valom Kilmerom i Majklm Daglasom.

Konačni broj žrtava ostao je predmet spekulacija. Dok neki procenjuju da su krvožedni lavovi ubili čak 135 ljudi, studija iz 2001. godine utvrdila je da je broj žrtava bio oko 30.

Paterson je sačuvao ostatke lavova i na kraju ih prodao Prirodnjačkom muzeju u Čikagu 1925. godine. Decenijama kasnije, muzejski menadžer Tomas Gnoske pronašao je lobanje u skladištu i primetio dlake u pukotinama zuba.

Neki naučnici su spekulisali da su lavovi lovili ljude baš zbog oštećenih zuba, jer zbog njih nisu mogli da savladaju veći plen, poput bivola.

DNK otkriva plen dva brata

Baš zbog oštećenja čini se da su se sačuvali tragovi žrtava lavova. Gnoske i kolege su sada sproveli detaljnu analizu dlaka, uključujući mikroskopske i analize genoma.

Kada su uzorci potvrđeni, autori studije su se fokusirali na mitohondrijalnu DNK, koje ima više u ćelijama, a u dlakama takođe može da se održi dugo, što pomaže kada su u pitanju stari uzorci.

Dlake nisu bile u dobrom stanju, ali su iz njih izolovani mitohondrijski genomi. Neke od dlaka su potekle sa samih lavova.

Ostatak je pripadao uobičajenoj kombinaciji kopitara tog područja, uz nekoliko izuzetaka. Zubi zloglasnih ljudoždera su, zaista, imali u sebi i ljudske dlake.

„Analize su pokazale DNK žirafa, ljudi, antilopa, gnuova i zebri, a takođe smo identifikovali i dlake koje potiču sa samih lavova“, navodi se u studiji.

Tim naučnika je takođe napravio bazu podataka DNK profila potencijalnog plena koji je obitavao u području lavova 1898. godine.

Pronalazak DNK gnua bio je čudan, ističu naučnici, jer su najbliži gnuovi tada živeli oko 70 kilometara daleko. Kada je Paterson pisao o zatišju u napadima, možda su lavovi otišli da love gnuove.

Takođe je zanimljivo da su otkrili DNK samo jednog bivola. „Znamo šta lavovi u Tsavou jedu danas i bivo im je omiljeni plen“, pišu naučnici.

To bi moglo da ukaže i na razlog zašto su lavovi lovili ljude.

Stočna kuga, virusna bolest koja napada kopitare, došla je iz Indije godinu dana ranije i izazvala je pomor među populacijom bivola i stoke u regionu 1890-ih i možda naterala lavove da pronađu novi plen – ljude.