Kada će kod nas zaživeti projekti pametnih gradova

Arhitekte danas najviše projektuju stambeno-poslovne objekte, ali želeli bi da imaju više prilika da projektuju kulturna dobra poput muzeja, galerija, pozorišta, biblioteka. Kako navodi prof. dr Aleksandra Đukić za Dnevnik kaže da su najnoviji trendovi u arhitekturi najviše usmereni ka konceptu „srećnog grada“.

„On je fokusiran na blagostanju svih građana, naravno na kreativnosti i na zelenom gradu. Sa druge strane, kad je u pitanju arhitektonsko projektovanje, onda su u pitanju pametni objekti kojima praktično upravlja veštačka inteligencija“, dodaje profesorka.

Pametni gradovi podrazumevaju pametnu ekonomiju, pametnu životnu sredinu, pametno upravljanje gradovima, a jedan od glavnih fokusa se stavlja na kulturu, na kreativne kulturne klastere.

Kada se govori o zelenim površinama prilikom gradnje, profesorka napominje da je, na primer u Beogradnu propisani minimum u centralnoj zoni 10 odsto zelenila.

„Nažalost, nemamo u svim delovima grada tu zastupljenost, posebno u onim starijim delovima, gde je velika izgrađenost, ali preporučiljivo je, zbog klimatskih promjena, da bude 30 odsto zelenila.“

Energetska efikasnost

Kada je u pitanju energetske efikasnost treba napomenuti da je termoizolacija od sredine sedamdesetih godina uvedena u zakonsku regulativu, tako da svi postojeći objekti nemaju zadovoljavajuću termoizolaciju.

„Sa druge strane i mnogi objekti koje su ljudi individualno gradili su bez termoizolacije. Tako da to jeste veliki, odnosno najveći problem koji imamo sa energetskom efikasnošću naših objekata.“

Kvalitet gradnje

Svi objekti izgrađeni pre velikih zemljotresa koji su nas pogodili šezdesetih godina, u pogledu seizmike nemaju odgovarajući sertifikat i nisu građeni u skladu sa propisima o bezbednosti stanovnika.

Pored toga, s obzirom na klimatske promene, neophodno je graditi objekte koje su energetski efikasni, napominje prof. Đukić.

„Kod nas je mali broj objekata koji imaju, na primer, nula emisije ugljeni-dioksida, mnogo više ima objekata koji spadaju u Ef kategoriju, tako da u odnosu na Evropsku uniju imamo još dosta toga da uredimo i poradimo na rekonstrukciji postojećeg stambenog fonda.“

Kada je u pitanju nova gradnja, propisi se uglavnom poštuju, jer inače ne bi bile izdate upotrebne dozvole, nalašava dr Aleksandra Đukić, profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Srbiji ima oko 13.000 arhitekata, a koliko je njih u rasejanju, nema preciznih podataka nema. A od vizije do realizacije projekta, uvek je važno da se prvo pita struka.