Kako oporaviti organizam posle prazničnih gozbi

„Ljudi su vrlo svesni opasnosti od preteranog uživanja u hrani, ali tu vrstu opasnosti ignorišu. Ne postoji čarobni štapić. Neophodno je uspostavljanje pravilnog ritma uzimanja hrane uz prisustvo svih grupa namirnica a to su: integralne žitarice i hleb, fermentisani mlečni napici: jogurt, kefir, kiselo mleko, meso, riba, jaja, svo povrće i voće, vidljive masnoće uz pravilan termički tretman: dinstanje, pečenje u rerni, kuvanje naimirnica u sopstvenom soku i slično. Izbegavati prženje jer tako povećavamo kalorijsku vrednost obroka i štetne produkte“, rekla je nutricionistkinja Marija Jovanović u Jutarnjem programu Radio- Beograda 1.

„Neophodno je da napravimo ritam uzimanja hrane, a to znači da jedemo u približno isto vreme svaki dan. Doručak treba da bude najkasnije u trećem satu po ustajanju, do ručka je potrebno da prođe oko pet sati, a večeru treba uzeti najmanje tri sata pred odlazak na spavanje. Užina se kreira po potrebi između glavnih obroka, uglavnom je voćna i pomaže nam da premostimo do narednog obroka. Pravilan ritam uzimanja obroka nam pomaže da nemamo ispade gladi i ne unesemo veću količinu hrane od planirane“, naglašava Jovanovićeva.

Upozorava da ekstremniji načini čišćenja organizma i brzog mršavljenja uz ograničen broj namirnica mogu napraviti veliki problem ogranizmu.

„Ne nasedajte na ideje o čarobnim smutijima i napicima jer ćete kroz dva, tri sata ponovo biti gladni. Velikim razmacima između obroka rizikujete da dođe do naglog pada šećera u krvi i onda posegnemo za unosom koncetrovanog šećera kroz neki slatkiš i tada dolazi do naglog skoka šećera u krvi, a potom i naglog pada. Taj pad nas uvodi u ponovnu glad i mi smo opet u začaranom krugu. Isto tako je opasno izbacivanje pojedinih grupa namirnica na duži vremenski period, na primer: mlečnih proizvoda koji su prevencija osteoporoze ili zasićenih masti koji učestvuju u sintezi polnih hormona i čiji nedostatak može dovesti do izostanka ciklusa, ili favorizovanje proteinskih dijeta koje opterećuju bubrege“, kaže naša sagovornica.

„Za čoveka nije pitanje da li će živeti 80 ili 90 godina, već kako će živeti. Edukacija je važna, a konkretan jelovnik se kreira prema polu, godinama, fizičkoj aktivnosti, vrsti zanimanja, eventualnom postojanju oboljenja i kreira ga isključivo nutricionista“, zaključuje
nutricionistkinja Marija Jovanović.