Ne ignorišite bol u kičmi, pravovremena dijagnoza je odlučujući faktor kod reumatskih bolesti

Kada se osoba od 18 godina žali na bolove u leđima, retko koji lekar opšte prakse posumnja na teži oblik spondilitisa. Ipak, neretko se zbog pogrešne dijagnoze izgubi dragoceno vreme.

„Prva pomisao je da je nešto bezazleno i srećom najčešće bude nešto bezazleno što prođe za nekoliko dana ili desetak dana. Ali, kada govorimo o spondiloartritisima, to su bolesti kod kojih bol neće proći za bekoliko dana i ukoliko se na vreme ne postavi dijagnoza, razviće se trajne posledice, koje ne mogu da se izleče i koje vode do teških deformiteta", rekla je doktorka Gorica Ristić, reumatolog VMA.

Dodala je da, ako bol u kičmi traje duže od deset dana i ne reaguje na terapiju, treba posumnjati na neku od ozbiljnih bolesti.

Govoreći o simptomima, doktorka je rekla da je zanimljivo što među simptomima može da bude upala oka, što je često teško povezati sa problemima sa kičmom i reumatskim bolestima. Tu su, kao simptomi - i problemi sa učestalom dijarejom.

„Klinička slika je vrlo šarolika, bol u leđima jeste dosta čest i treba uvek da pobudi sumnju, ali recimo naši oftalmolozi sve pacijente koji su mladi i imaju upalu oka, proveravaju kod reumatologa", ispričala je profesorka Ristić.

Objasnila je da postoje i genetički markeri za nekoga ko će možda razviti ankilozirajući spondilitis, što ipak ne znači da će se bolest sigurno razviti.

Kao i za svaku bolest, i ovde je važna pravovremena dijagnoza.

„Doskora je bio deset godina prosek za postavljanje dijagnoze ankilozirajućeg spondilitisa, sada je to nešto manje - sedam u proseku. Puno se greši na nivou primarne zdravstvene zaštite, zatim kod pedijatra, a suštinski problem je da građani nisu potpuno informisani. Postoji više od 200 reumatskih bolesti. U Srbiji 1.700.000 građana boluje od neke vrste hroničnog reumatizma, ali od autoimunih artritisa boluje oko 70.000 odraslih i dve hiljade dece. Od tih 70.000 odraslih bar četvrtina je ankilozirajući spondilitis", istakla je dr Lapčević, specijalista opšte medicine i predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti.

Dodala je da je osnovna poruka da reuma nije ankilozirajući spondilitis, već da je to autoimuna hronična bolest koja se pogoršava iz dana u dan ako se ne leči na vreme, da su promene na zglobovima trajne, te je važna što ranija dijagnostika.

Među obolelima je četiri puta više muškaraca, kod kojih se razvijaju i jači oblici bolesti.

Među simptomima su ukočenost po buđenju, bolovi pred zoru, ponekad povišena temepratura i malaksalost.

„Građani treba da znaju da mi danas u 21. veku imamo vrlo potentnu terapiju i ako se postavi na vreme dijagnoza i počne terapija, nećemo imati jake stepene invaliditeta", kaže prof. dr Ristić.

Primarijus dr Lapčević je istakla da, kada su u pitanju takve vrste bolesti, nema mesta čekanju, već da je potrebno uputiti pacijenta odmah u referentne centre i kod reumatologa, bez zadržavanja.

Mali broj pacijenata na biološkoj terapiji 

Kada je reč o lečenju u banjskim uslovima i fizikalnoj terapiji, dr Ristić je istakla da to dolazi u obzir, ali da je jedna od prepreka - akutna upala zglobova.

Dr Lapčević je istakla da je reuma bolest koja se leči tokom celog života, u čemu reumatolog započinje i sprovodi specifično lečenje. Od ponuđenih lekova, tu su i biološki, koji se koriste i u Srbiji.

„Ono što ja zameram je što je procenat pacijenata koji dobijaju biološku terapiju nedopustivo mali, mi smo pretposlednji u Evropi. Prosek obolelih na biološkoj terapiji u Srbiji je ispod pet posto, a prosek je deset posto. Mi smo pola od proseka. Apelujem da je neophodno da što veći broj pacijenata što pre dođe do biološke terapije, ukoliko reumatolog proceni da je ona potrebna", istakla je dr Lapčević.

Dr Ristić je dodala da je u porastu broj ljudi koji imaju degenerativni reumatizam, što je očekivano jer je globalna populacija sve starija, a da, kada je reč o autoimunim bolestima - one nisu češće, nego se danas bolje prepoznaju.