Upoznajte ploging – sport i ekologija

Preko dva miliona ljudi u sto zemalja sveta svakog dana praktikuje ploging. Ovaj fenomen je osmislio švedski skijaš Erik Alstrom 2016. godine, a sama kovanica nastala je od reči "plock upp" (podići) i "jogga" (trčati).

Beogradski trkački klub je već nekoliko puta organizovao ploging u glavnom gradu, najčešće u blizini obala Save i Dunava, gde su sakupljali sitni otpad i očistili nekoliko šetačkih staza.

„To je rekreativan sport, namenjen svima, a mi ga praktikujemo sa trčanjem, mada je dozvoljen svaki oblik kretanja, brzo hodanje, nordijsko pešačenje ili vožnja biciklom. Bitno je da se krećete i na jedan ekološki način usput očistite i trasu kojom se krećete. Tako se spajaju dva sveta - svet fitnesa i ekologije i onda vaše fizičko kretanje ima svrhu više od običnog bavljenja fizičkom aktivnošću“, kaže Dragoljub Milosavljević, direktor Beogradskog trkačkog kluba, za Magazin na Prvom, Radio Beograda 1, o ovoj sportskoj disciplini, koja je dobra za telo, a još bolja za životnu sredinu.

Tokom ploginga se često zastajkuje, saginje, čuči, i uopšte uključuje se veći broj različitih pokreta, pa samim tim daje bolje efekte kada je reč o povećanju kondicije ili gubitku viška kilograma. Ova vrsta rekreacije ne zahteva posebnu opremu, kao i za svako kretanje potrebne su udobne patike i uz to još rukavice i kesa za sakupljanje otpada.

Dragoljub Milosavljević kaže da očekuje da ploging postane popularan kod nas, jer svaki njihov grupni odlazak na neku pešačku stazu privlači pažnju šetača, naročito dece, koja požele da se priključe. Sama činjenica da ćete, rekreirajući se, očistiti svoju okolinu je dovoljna motivacija da se oprobate u ovoj sportskoj disciplini, pa tako broj plogera postaje sve veći.

„Do sada smo u Beogradu, u okviru trkačkog kluba, organizovali tri akcije ploginga. Prva akcija, pre nekoliko godina privukla je svega desetak ljudi, jer se još nije znalo za ovaj sport, ali je u drugoj akciji došlo više od sto naših sugrađana“, naglašava Dragoljub Milosavljević.

Dodaje da se najčešće krećemu obalama reka ili po obližnjim izletištima.

„Ciljano idemo na te lokacije kako bismo mogli da ih očistimo. Skupljamo konzerve, papire, staklo, plastične kese, najrazličitiji otpad. Poslednja ploging akcija u Beogradu održana je protekle nedelje na potezu između Brankovog i Železničkog mosta sa novobeogradske strane, tokom koje smo skupili mnogo plastičnih ambalaža, kesa, nalazili smo i patike, sve i svašta“, dodaje gost Magazina na Prvom.

U plogingu učestvuju ljudi različitih godina, a ovaj oblik rekreacije je nešto novo i samim tim interesantno, jer podiže ekološku svest i ljudi osećaju zadovoljstvo da su uradili nešto korisno i za sebe i za svoju zajednicu. Beogradski trkački klub ponudiće u budućnosti saradnju lokalnim samoupravama, kako bi se jednom mesečno organizovala ploging akcija u svakom bloku zgrada.

Gost Magazina na Prvom naglašava da je veliko zadovoljstvo svih učesnika u plogingu kada vide kako su prolazeći u trku ili brzom hodu nekom stazom, ulepšali i očistili okolinu na kojoj su zatekli mnogo đubreta.

„To je usko povezano i sa mentalnom higijenom. Kada očistite prostor oko sebe i vi se daleko bolje osećate u tom nekom skladu i redu“, kaže Dragoljub Milosavljević.

Stručnjaci kažu da je fizička aktivnost pravi lek za novi vek. Sve više srećemo ljude koji trče uz reku, po parkovima, pa i na ulici. A istraživanja su dokazala da je jedna od posledica fizičke aktivnosti i povećanje endorfina – hormona sreće. Tom zadovoljstvu bismo mogli, baveći se plogingom, da pridodamo i lepo osećanje odgovornog građanina koji brine o svojoj okolini.