Čime sve životinje mogu da nas zaraze i kako da to sprečimo
Zoonoze su infekcije i oboljenja životinja čiji se uzročnici u prirodnim uslovima mogu preneti na čoveka. Genetska karta čoveka je takva da većini zaraznih bolesti ne dozvoljava da prelaze sa životinja na ljude, ali manji broj ipak može. Da li je među 800 bolesti čoveka koje su poreklom od životinja i kovid, i kako da se zaštitimo od sopstvenih ljubimaca objašnjava prof. dr Dejan Krnjaić sa Fakulteta veterinarske medicine.
Tokom poslednjih meseci, dosta se spekuliše da i životinje boluju od kovda-19, ali i o tome da li mogu da prenesu taj virus na čoveka. To, pre svega, muči vlasnike kućnih ljubimaca, ali i domaćih životinja.
Prof. dr Dejan Krnjaić sa Fakulteta veterinarske medicine naglašava da životinje mogu da budu zaražene i da postoji nekoliko dokumentovanih slučajeva u svetu kada su kućni ljubimci, psi i mačke, bili zaraženi.
„Bila je malo veća infekcija u zoološkom vrtu u Njujorku gde su tigrovi i lavovi oboleli, međutim, svi su se vrlo brzo oporavili“, naveo je Krnjaić dodajući da postoji samo jedan dokazan slučaj prenošenja sa domaćih i divljih životinja na čoveka na farmi vizona.
Vakcina protiv koronavirusa za životinje
U Rusiji se radi na razvoju vakcine protiv koronavirusa za životinje.
„Koronavirusi su velika grupa srodnih virusa i sve vrste životinja imaju određene infekcije – jednu ili dve bolesti. Tako se kod živine javlja infektivni bronhitis, kod svinja gastroenteritis, postoje korona-infekcije i pasa i mačaka. Svi ovi virusi su neki daleki rođaci koji su pre oko 10.000 godina počeli da se razdvajaju“, objašnjava gost Jutarnjeg programa.
Prema njegovim rečima, koronavirusi su specifično vezani za određenu vrstu i kod onih virusa koji postoje dugo i ne mogu inficirati ljude, bilo je dovoljno vremena da se naprave vakcine i one postoje.
„Vakcine se ne mogu tako brzo napraviti, a pored toga postoji dug proces potvrđivanja njihove efikasnosti i bezbednosti po pacijenta. Registracija vakcina traje malo duže. Postoje tri faze minimalnog kliničkog ispitivanja, pretklinička ispitivanja“, navodi dr Krnjaić i dodaje da naučna javnost veruje da će do kraja sledeće godine vakcina protiv koronavirusa biti dostupna.
Bolesti koje ljubimci i domaće životinje prenose na čoveka
Na čoveka se sa životinja najčešće prenose salmoneloza, stafilokoke, besnilo, veliki broj parazita, ali te bolesti nisu ni previše česte niti opasne.
„Kod ljudi imate 1.400 infektivnih oboljenja, a 62 odsto, odnosno preko 800 su poreklom od životinja. Neka su se vremenom prilagodila na ljude“, naglasio je Krnjaić.
Jedan od najvećih prenosilaca salmoneloze na čoveka je vodena kornjača.
„Još početkom sedamdesetih godina američki FDA, njihova ključna institucija koja se bavi procenom rizika kada su hrana i lekovi u pitanju, doneo je propis da male kornjače veće od 10 centimetara moraju da budu testirane na salmonelu“, kaže profesor Krnjaić.
Rezervoari salmonele mogu da budu gmizavci koji su popularni i kod nas tako da prenosioci osim kornjača mogu biti i gušteri i zmije jer su češće nego toplokrvne životinje nosioci ove bakterije.
Higijena ljubimaca i prostora u kojem borave najvažnija
Ptičji kavezi, takođe, mogu da predstavljaju leglo zaraze jer u fecesu mogu da budu prisutni salmonela, kriptokokus.
„Vlasnici moraju da čiste i vrše dezinfekciju kaveza i kada to rade da imaju rukavice da bi se zaštitili. To je deo standardne procedure kojom se održava zdravlje ljubimca i porodice“, naglasio je Krnjaić.
Mnogo je korisnih aspekata držalja kućnog ljubimca: „Smirenost, veća sigurnost, niste usamljeni. Dokazano je da regulišu visok pritisak, dijabetes, holesterol, trigliceride. Povratna sprega između ljubimca i vlasnika, uključujući i veći broj šetnji i izlazaka iz kuće, veoma je dobra“.
Čim se primeti da je kućni ljubimac bolestan, poručuje dr Krnjaić, mora se otići kod veterinara. Takođe, redovno čistiti ljubimce od parazita da se ne bi desilo da ehinokokus ili toksokara pređu na čoveka.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 8
Пошаљи коментар