Губа стигла у регион, епидемиолози: У Србији нема разлога за забринутост

Лепра или губа је хронична заразна болест коју изазива бактерија mycrobacterium leprae.

Епидемиолог Института „Батут" др Владан Шапоњић каже да више од деценије „нема ни увезених и старих, хроничних случајева у Србији".

Новооткривених случајева лепре у нашој земљи нема више од три деценије.

„Могуће је да се појаве импотровани случајеви као што се то појавило у нашем окружењу, али за сада нема никаквих индиција за то", изјавио је за РТС др Шапоњић.

Додаје да не постоји ниједан разуман разлог за забринутост грађана нити лекара.

„Разлог веће позорности је историја и само помињање речи лепра или губа буде нека сећања из давних времена или из филмова које смо гледали. Данас је лепра болест која се успешно лечи и без икаквих последица уколико се на време открије", објашњава епидемиолог.

Додаје да је лепра једна од најмање заразних болести: „Захтева дуг, близак контакт између осетљиве особе и особе која је оболела од заразних облика лепре, јер има и незаразних облика. Али, и поред тога, све заражене особе неће ни оболети зато што болест захтева и стање остабљеног имунитета организма".

Процењује се да 10 до 15 посто особа које дођу у контакт са бактеријом, на крају испољи болест. Особе носе бациле у носу и преносе их капљицама на друге особе, односно секретом из носа. Бацили се налазе и у променама на кожи, тако да директним или индиректним контактом може се десити пренос.

„Међутим, процењује се да је потребно више месеци да особа буде изложена да би до заражавања, и потом испољавања болести дошло. Инкубација, период од заражавања до испољавања болести траје више месеци или чак више година. Забележени су случајеви и дуже од деценије. Тако да у том периоду, ако дође до наглог пада имунитета, може да дође до испољавања, што се практично више не региструје и не дешава у Европи", додао је др Шапоњић.

Лечење је успешно, а у нашој земљи, како тврди епидемиолог Шапоњић, није потребно планирати ни спроводити посебне мере превенције – ни индивидуалне ни опште.

„Лекари, уколико посумњају, код особа које долазе из земаља у којима има лепре, то су углавном земље Азије, Африке и Јужне Америке, могу да особу упуте на специјалистички преглед код инфектолога. Треба обратити пажњу на промене на кожи, у виду чворића, рана и слично. Код старих облика лепре, може да дође до промене на костима и деформитета, али то се практично у Европи не региструје", закључио је епидемиолог Владан Шапољић из института „Батут", и истакао да нема разлога за забринутост.