Higijena nije uvek prijatelj – imuni sistem mora da uči

Mnogi istraživači zainteresovani su kako je ljudski mikrobiom, zajednicu mikroba koji žive u našim crevima i smatraju se u velikoj meri odgovornim za kalibriranje naših imunih sistema, možda doprineo porastu autoimunih poremećaja.

Moguće je da su ljudske društvene promene u ishrani i načinu života doprinele manjoj količini mikroba kojom smo izloženi, što nas je učinilo ranjivijim.

Kako bi testirali ovu mogućnost, pre nekoliko godina naučnici su započeli praćenje 33 novorođenčadi koje su imale genetsku predispoziciju ka dijabetesu tipa 1, poremećaja kod kog imuni sistem uništava ćelije koje proizvode insulin u pankreasu.

Deca su većinom bila finskog porekla, koja su najpodložnija - jedno u 200 dece ispod 15 razvije dijabetes 1. Nakon tri godine, četiri deteta razvilo je bolest, a naučnici su periodično uzimali uzorke mikroba što im je dalo interesantnu sliku i novi naučni uvid.

Otkrili su da se mikrobiom dece koja su razvila dijabetes razvijao na drugačiji i predvidivi način godinu dana pre nego što su im konačno dijagnostikovani poremećaji. Raznolikost je opala, a količina mikroba odgovornih za upalne procese bukvalno je eksplodirala.

Istraživanje je objavljeno prošle godine, ali molekularni biolog Ramnik Ksavijer sa Instituta Brod u Kembridžu u Masačusetsu, koji je učestvovao u pomenutom istraživanju, smatrao je da treba dalje ispitivati mogućnosti prevencije razvijanja poremećaja.

Naučnici su se okrenuli ka Rusiji. Ljudi koji žive u regionu Karelije, imaju istu genetsku podložnost ka autoimunim bolestima, žive na istoj visini i klimi kao i Finci.

Ipak, oni su daleko manje ranjivi na autoimune bolesti. Primera radi, dijabetes tipa 1 je pet do šest puta ređi kod građana Karelije nego Finaca. Osim toga, imaju drastično manju šansu da razviju alergije i astmu.

U novom istraživanju, Ksavijer i njegove kolege pratili 222 dece genetski predisponirane na autoimuni dijabetes. Novorođenčad su ravnomerno bila raspoređena između Finske, Rusije i Estonije, gde je takođe u porastu oboljevanje od dijabetesa.

Autoimuni dijabetes može da se predvidi, ali samo u određenoj meri - po pojavljivanju određenih antitela u krvotoku koja napadaju zdravo tkivo. Nakon tri godine, 16 finske i 14 estonske dece imala su ova antitela, ali samo četiri ruska.

Kada su naučnici uporedili mikrobiome dece iz sve tri zemlje uvideli su velike razlike. Grupa mikroba nazvani bakteroidima dominirali su kod finske i estonske novorođenčadi. Naučnici su se fokusirali na mikrobski nusproizvod endotoksin, koji obično pokreće bela krvna zrnca na akciju.

Mikrobi i kod ruske i kod finske i estonske dece proizvodili su endotoksin, ali različite potencije. Endotoksin iz mikroba kod ruske dece snažno je stimulisao ljudski imunitet. Kada je dat miševima otkriveno je da smanjuje šansu za razvoj autoimunih poremećaja.

Onaj od finske dece pokazao se kao potpuno inertan. Bela krvna zrnca uopšte nisu registrovala njegovo prisustvo i nisu uspela da odbrane miševe od razvijanja autoimunih bolesti.

Nalazi su veoma preliminarni, ali su u skladu sa decenijama starom idejom. Da bi se pravilno razvio imuni sistem zahteva određeni tip stimulacija tokom ranog života. Potrebno mu je da uči.

Mikael Knip, profesor pedijatrije na Univerzitetu u Helsinkiju, opisuje rusku Kareliju kao relativno siromašnu. Mnoge porodice u studiji konzumirale su neprerađenu vodu. Ruska deca znatno više oboljevaju od oralnih infekcija, poput hepatitisa A, što sugeriše deljenje ne samo patogena, već i mikroba koji mogu da doprinesu i ojačaju imuni sistem.

Osim toga, pređašnja istraživanja pokazala su da ruski domovi imaju mnogo raznolikiju zajednicu mikroba nego finski.

Prema ovoj hipotezi predlaže se da je odnos čoveka sa mikrobskim svetom daleko komlikovaniji i često nije u saglasnosti sa ličnom higijenom i dezinfekcijom.

Način života je značajna determinanta - kako živite određuje izlaganje bogatom i raznolikom svetu mikroba koji mogu da pozitivno izvajaju nečiji imuni sistem.