„Pandemija“ gojaznosti u Srbiji!

Svinjetina i piletina su broj jedan na meniju građana Srbije. Od povrća prženi krompir. Voće na trpezi je retko. Čak i kad ga ima jede se triput manje nego što je preporučeno. 

Građani su mahom svesni viška kilograma ali gojaznost najčešće opravdavaju stresom i nekretanjem. 

„Ja mislim da sam negde oko 25 kilograma teži nego sto bi trebalo. Hodam svaki dan po 3-4 kilometra a do prošle godine sam i trčao ali sam prestao“, kaže jedan od sugrađana.

U rizičnu grupu koja najlakše gomila kilograme spadaju muškarci od 45 do 64 godine. U Vojvodini, pokazuje istraživanje, najviše se bore s viškom kilograma.

„Tradicionalno u Vojvodini se koristi mast u pripremi hrane, prednost u ishrani ima meso umesto ribe, kao i veliki unos testa, ovo su razlozi što Vojvodina prednjači u gojaznima“, kaže doktorka Jelena Gudelj Rakić.

Možda Vojvodina prednjači, ali gojaznost je pandemija koja je zahvatila ne samo našu državu, nego ceo svet.

„Pre svega takozvane nutritivna tranzicija koja postoji u zemljama koje su ekonomski nerazvijene i u razvoju podrazumeva prelazak sa tradicionalnog načina ishrane na češći unos hrane van kuće, češći unos brze hrane, preskakanje obroka tako da su to možda najznačajniji razlozi što dolazi do prekomernog broja gojaznih“, kaže doktorka Gudelj.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja doktor Berislav Vekić kaže da se prvenstveno mora raditi na medicinskoj edukaciji. 

„I samim tim jasno ukazati ljudima šta je dobro, a šta nije dobro, jer znamo da gojaznost kao bolest modernog doba je uzrok i drugih oboljenja gde smo mi u samom vrhu“, kaže Vekić.

Procenjuje se da je gojaznost okidač za gotovo 50 drugih oboljenja. Na vrhu liste su dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, ali i maligne bolesti.

Gojaznost je bolest koja može i treba da se leči, upozoravaju lekari. Samo pravilna ishrana i fizička aktivnost mogu nam pomoći da dobijemo trku s gojaznošću.