Psovke – između važnog ventila, prostakluka i efekta

„Dok se čovek sikira on mora da psuje, pa i mašina ima auspuh gde izlazi“, govorio je genijalni Čkalja u emisiji Obraz uz obraz dok su se Milena Dravić i Dragan Nikolić suzdržavali od smeha.

U Srbiji se najčešće psuju majka, otac, hleb, bog, sunce. Po tome smo slični romanskim narodima, dok na primer Skandinavci preferiraju psovke u vezi sa religijom.

Nemci važe za umerene, ali domišljatije, jer imaju telefonske psovaonice, u kojima se uz određenu nakandu možete osloboditi frustracija, pod uslovom da psovke zaista imaju tu moć.

„Psovke jesu jedan impulsivan, brz način da se oslobodimo neprijatnih emocija, najčešće su to neka fizička ili psihička bol, dakle ukoliko nas neko naljuti ili zaista osećamo bol, psovke jesu jedan kratak munjeviti način da se ta tenzija koja postoji, nekako psihička tenzija oslobodi“, objašnjava psihoterapeutkinja Bojana Todorović.

Od kada su opscene reči prisutne u jeziku još niko nije utvrdio. Ono što se zna jeste da ni sama reč psovka nije pristojna, jer doslovno znači nazivati nekog psom. Kada je reč o pisanim tragovima, najdalje što smo uspeli da nađemo jeste 16. vek. U komediji Dundo Maroje, Marin Držić se služi psovkama. Vukov rečnik iz 1818. godine takođe sadrži sve psovke koje vam sada padaju na pamet.

„Utisak je da se nije mnogo promenilo toga ona ključna opscena leksika koja se tiče seksualnih radnji. Mi danas imamo 'dođavola, prokletstvo' za koje možemo da sa sigurnošću pretpostavimo da su bile više psovke nego danas, jer je domen religioznosti prestao da bude značajan ili može čestom upotrebom da izgubi moć da proizvodi snažne emocije kao inflacija u ekonomiji“, ističe dr Jovan Čudomirović sa Filološkog fakulteta.

Drino, jeb.. ti...

Na jugoslovenskom filmu, prvi put se opsovalo 1964. u ostvarenju Marš na Drinu. Kao efektno rešenje, prema rečima glumca Ljube Tadića, ova scena izabrana je za završnu. Da psovke umeju da privuku pažnju i zadrže fokus, znaju i drugi umetnici.

„Ima puno muzike bez psovke i ima ove druge, meni se čini da su mnogo efektnije i nekako udarnije ove u kojima se koriste adekvatne reči, tj. psovke, recimo grupa 'KUD Idijoti' je tokom 90-ih godina napravila antiratnu pesmu, kompletan tekst 'je...em ti rat da ti je...em' i mislim da više gneva i stava nije moglo da se iznese. Dovoljne su bile te dve reči“, navodi muzički kritičar Petar Janjatović.

Ali treba znati gde je granica psovki, iako ju je često teško povući.

„Mislim da za romantične pesme psovke nisu potrebne, psovka je najčešće agresija i najčešće je iskazivanje vrlo jasnog stava koji ima veze i sa politikom i suživotom... Ljubav je nešto sasvim drugo“, smatra Janjatović.

Jasno je da psovke nisu pristojne, ali umeju da budu korisne. Naročito u situacijama kada smo pod stresom. Međutim, mana je što one samo na trenutak mogu da odagnaju stres.

Ipak, to ne sprečava mnoge da psovkama obogate jezik, a u tome prednjače Englezi, za koje se procenjuje da u svom fondu imaju 7.500 psovki. Mađari su smislili oko 5.000, dok se u Srbiji služe sa 4.000 psovki.