Da li je „Lili Marlen“ za Skadarliju?

Vojnik čezne za devojkom pod fenjerom – stihovi pesme Lili Marlen govore o ljubavi, ali i asociraju na nacizam. Tekst je napisao učitelj iz Hamburga mobilisan za vreme Prvog svetskog rata, a pesmu je prvo otpevala nemačka pevačica Lale Andersen – u nezgodno vreme, uoči Drugog svetskog rata, i u to vreme, na nezgodnom jeziku. Istoričar Čedomir Antić ističe da se pesma ne može odvojiti od konteksta i zato je razumljivo što u Beogradu seća na nemačku okupaciju.

„To je istorijska pesma, ali ako je neko svira i uživa uz nju, a pritom je Nemac u restoranu usred Beograda, koji je imao ogromne žrtve i gde je još živa ta rasprava. Ona je jedan od simbola Trećeg rajha, koji je u Srbiji izazvao velika stradanja i bio bi red da se pokaže malo više razumevanja“, objašnjava istoričar Čedomir Antić.

Paradoksalno, Lili Marlen je postala hit zahvaljujući okupiranom Radio Beogradu, koji ju je puštao od 1941. svako veče u 21.55. Nemački vojnici su je obožavali, a jedini koji ju je branio bio je Jozef Gebels, jer je smatrao da, zbog čežnjivog teksta, slabi moral nemačke vojske. 

„Osim himni ili dela koja su napisana u slavu ili pomen nečega, popularna muzika ne može da deluje ratnički. U tom smislu ni Lili Marlen zaista nema nikakve veze sa ratničkim položajem. Lili Marlen je pre svega popularna kultura“, smatra muzički kritičar Momčilo Rajin.

Pitanje je kakva bi bila sudbina Lili Marlen da je napisana i otpevana na nekom drugom jeziku ili u neko drugo vreme. Možda ne bi bila kontroverzna, ali ni toliko poznata.