Jelena Bojović: Prva naša rešenja VI u medicini u upotrebi možda već krajem godine

Centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji osnovan je u februaru 2022. godine. Osnovali su ga Vlada Srbije i Svetski ekonomski forum.

Prema rečima direktorke Centra, Jelene Bojović, cilj je pre svega da se pomogne nauci, naučnim dostignućima i proizvodima koji su u Centru za četvrtu industrijsku revoluciju nastali, da se što pre razviju pre svega u Srbiji, da se primene ovde, a onda da se ta srpska rešenja ponude inostranstvu, to jest da se izvoze.

„Oblasti kojima se mi bavimo su biotehnologija i razvoj veštačke inteligencije u zdravstvu i ono što smo do sada radili jeste upravo to – pomagali smo s jedne strane naučnim institutima u stvarima koje njima u ovom trenutku nedostaju. To su kapaciteti za skladištenje podataka, superkompjuter koji mogu da koriste da bi razvili VI rešenja“, objašnjava Bojovićeva.

Prema njenim rečima, zakoni su preduslov za pravovremeni razvoj, a onda i primenu nekih tehnoloških rešenja.

„Donet je Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama. Radili smo na pravilnicima koji olakšavaju razvoj i implementaciju kliničkih studija. Nama je jako bitno da medicinska sredstva koja se razvijaju na pravi način testiramo i da vidimo da li su sigurna za upotrebu u Srbiji i kako da ih testiramo, pošto su to ipak inovativna rešenja“, navela je Bojovićeva.

Ističući važnost ljudskih kapaciteta, Jelena Bojović je rekla da je dodatna edukacija ključna ukoliko Srbija želi da se na pravi način pozicionira: „Moramo imati i nove nauke, bioinformatiku. Uspostavljen je Master 4.0 u oblasti bioinformatike koji nam je veoma važan zbog spoja nauka koje se bave životom – biologija, medicina, hemija, farmacija, i Aj-Ti nauka gde smo već u ovoj godini povećali izvoz na preko četiri milijarde, što je veliki značaj“.

Primena VI u Srbiji

Centar radi na identifikaciji svih AI rešenja koja se u Srbiji proizvode. Prema rečima Bojovićeve, takvih projekata trenutno u oblasti zdravstva i medicine ima 58.

Među njima je razvoj algoritama za preciznu identifikaciju bolesti na osnovu mamografskih snimaka.

Ideja je da se nova tehnologija koristi za lakšu, bržu, pametniju identifikaciju lica koje imaju najozbiljnije zdravstvene probleme.

„Hitnost i davanje drugog ili trećeg mišljenja lekaru, pomoć lekaru da rano identifikuje tu vrstu bolesti, to je VI u mamografiji“, kaže direktorka Bojović.

Ispituje se i upotreba VI za razvoj lekova, na primer, terapeutskih peptida, što je kako kaže Bojovićeva, vrlo inovativni pristup koji koristi Institut za veštačku inteligenciju.

„To znači da se lekovi ne proizvode u laboratoriji nego korišćenjem tih algoritama VI u samom sistemu testiraju se molekuli, kako oni interaguju sa proteinima i da li će imati pravu reakciju kod vas u organizmu. Zamislite sada da se sva testiranja vrše negde online i na nekim superkompjuterima, a da ne moramo, bar u prvim momentima, u kojoj brzini govorimo“, precizirala je gošća RTS-a.

Jedan od ciljeva je i bolja dijagnostika uz pomoć VI, posebno kada su u pitanju bolesti koje je teško uočiti zbog odsustva simptoma ili njihove nespecifičnosti, kao što je slučaj kod Fabrijeve bolesti.

„Postoje retke bolesti za čije pronalaženje nekada prođe 30-40 godina, ti ljudi nekada i umru pre nego što se identifikuje ta bolest. Ljudi sa 40 godina ostaju bez bubrega, odlaze na dijalizu. Uz korišćenje algoritama, bolest može da bude identifikovana za dve-tri godine, možda i nekoliko meseci samo“, kaže Bojovićeva i dodaje da algoritmi koji su već razvijeni, mogli bi da počnu da se koriste ubrzo, ali je neophodno da prođu i kliničke studije, kao i bezbednosne provere.

Na osnovu faze razvoja, Bojovićeva ocenjuje da bi neki projekti, kao što je primer sa mamografijom, mogli da počnu da se primenjuju pre kraja godine.

Govoreći o koristima koje bi pacijenti i lekari u Srbiji mogli da očekuju od primene veštačke inteligencije, Jelena Bojović ističe primer projekta koji analizira tri-de snimke leđa: „Pacijenti ne moraju da idu uopšte na rendgen, a neko vam kaže koliko je zakrivljenje kičme i samo na osnovu tri-de skenera. Lakše, brže pronalaženje bolesti i sigurnije za pacijenta, sa manje zračenja. To je ono što očekujemo“.

Projekat "Horizon"

Procenjuje se da u Srbiji svaka deseta osoba ima poremećaj u radu štitne žlezde.

Pre mesec dana, u partnerstvu sa Medicinskim fakultetom iz Hrvatske i Institutom za molekularnu genetiku u Srbiji, a uz finansijsku podršku EU, pokrenut je projekat "Horizon". U ovom istraživačkom projektu učestvuje 250 ispitanika, a ispituje se celokupan genom da bi se videlo da li ima i kakve su reakcije na određene lekove i da li reakcija zavisi od genetike.

„Radi se o istraživanju koje se bavi pacijentima koji su oboleli od različitih bolesti štitne žlezde – hipotireoza, rak štitne žlezde. Cilj je da pronađemo sva rešenja koja trenutno postoje ili se razvijaju kod nas u naučnim institutima i u Hrvatskoj i da vidimo kako to može da se primeni“, objašnjava Bojovićeva dodaje da je plan da se rešenja implementiraju u kliničkoj praksi.