Gejming kao alat za društvene promene – Samit u UN povezuje inovacije i humanitarnu akciju

Jedan od glavnih učesnika na događaju bio je Svetski program hrane (World Food Program - WFP), najveća humanitarna organizacija na svetu u okviru Ujedinjenih nacija, zadužena za suzbijanje gladi putem isporuke pomoći, tehničke podrške i inovativnih rešenja u kriznim područjima.

Radnu grupu na događaju predvodio je Darko Petrović, stručnjak s bogatim iskustvom u humanitarnim misijama širom sveta.

„Ovaj samit bio je sjajno mesto za okupljanje ljudi iz industrije video igara i humanitarnih organizacija. Kvalitetne prezentacije, paneli i razgovori pružili su nam idealnu priliku da proširimo znanje, razvijemo ideje i ostvarimo partnerstva koja bi nam pomogla u borbi protiv gladi i stvaranju dodatne vrednosti za društvo i okolinu“, rekao je Petrović.

Očigledan primer kako igrice mogu da pomognu je prikupljanja finansijskih sredstava za akutne humanitarne potrebe, na primer za ljude koji su pogođeni prirodnim nepogodama, konfliktom, ili teškim bolestima, poput raka.

Petrović je istakao i potencijal kampanja poput Green Game Jam, kao i edukativne igre koje se koriste za obuku humanitarnih radnika kroz simulacije i interaktivne treninge.

Među učesnicima samita bila je i urednica iz Obrazovno-naučnog programa RTS-a Marija Tošić.

„Bila je čast biti učesnik na ovako važnom događaju. Paneli o mentalnom zdravlju, pravima dece i radna grupa 'Nula gladi' inspirisali su me za buduće projekte, kao i za korišćenje gejminga za dodatno angažovanje publike, posebno dece i mladih. Raduje me da se šire alati i mediji kroz koje mogu da se pričaju važne priče“, rekla je Marija Tošić.

Gejming – alat sa ograničenjima, ali i ogromnim potencijalom i uticajem

Predstavnici UN-a podsetili su da iako video igre neće rešiti velika pitanja poput klimatskih promena, one mogu podstaći podizanje svesti o posledicama, promeniti ponašanje i pomoći u učenju novih veština.

Petrović je naglasio da gejming ima veliki pedagoški potencijal, ali i da treba biti svestan rizika, poput prekomerne upotrebe, lošeg sadržaja i bezbednosti u zajednicama igrača.

„Uspeh leži u strasti za rešavanjem problema, dosezanju šire publike i stvaranju održivih modela. Srbija ima potencijal da spoji svoj senzibilitet za humanitarne teme i inovativni duh gejming zajednice kako bi razvila autentične i kvalitetne sadržaje,“ rekao je Petrović.

Poruka samita je da igre nisu samo zabava – one mogu biti alat za obrazovanje, empatiju i akciju. Ovaj događaj predstavlja ključni korak u povezivanju gejming industrije sa društveno odgovornim ciljevima, otvarajući vrata ka novim idejama i rešenjima.